Љубитељи планине обележавају Уједињење Бугарске на Пирину

Врх Вихрен

Група заљубљеника у планине одлучила је да Уједињење Бугарске, које славимо 6. септембра, обележи четвородневним трекингом на Пирину. Њихов водич је Димитар Димитров који се још од малих ногу заљубио у планину. Разлог је можда то што је родом из Јетропоља и одрастао је на Старој планини, а његова мајка је радила у Природњачком музеју што му је пружило могућност да сваки распуст проводи у природи.

Већ одрастао Димитар је одлучио да људима покаже лепоту Бугарске и води их на познате, али и непознате дестинације. 6. септембра ће он и његово друштво покушати да освоје врх Вихрен (2.914 м), који су у прошлости звали Елтепе или Врх бура, с којег се пружа поглед на географске области Тракија, Мизија и Македонија – идеал бораца за Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије.

Димитар ДимитровДимитар трага за стварима које повезују људе и за њега границе нису хоризонталне, већ вертикалне. Оне не раздвајају, нити изолују људе, него их изазивају да развијају своје способности. Таква граница је и планински врх.

Какви су људи који воле планину?

Профил љубитеља планине је шаролик, каже Димитар. Исто као што је на послу или пак у метроу. То што их спаја јесте њихова спремност да рачунају на властите способности, вештине и знања. Ближи сусрет с природом их не плаши. Они природу поштују, припремају се за њу, обраћају се стручњаку за помоћ, а све то раде без страха. Имају вољу да изађу из своје зоне комфора. Устају рано ујутро и уместо да лешкаре цео дан, они улажу напоре, а знају да их на крају не чека луксузни хотел.

Највећа награда су призори који одузимају дах и задовољство да си премашио себе. Човеку је урођено да трага за својим идентитетом и смислом живота, а планина је једно од места где можемо наћи одговоре на наша питања. Број младих и старих особа, које воле да прошетају релативно добро уређеним и обележеним планинским рутама код нас, није мали. Нове генерације можда делују размажено, радије посежу за брзом храном, одлазе касно на спавање и не маре за своје здравље, без обзира на тренд органске исхране и редовне посете теретани. Али су две генерације уназад људи били енергичнији и издржљивији. У Бугарској је организовани туристички покрет инициран готово одмах по Ослобођењу земље од Османлија. Дакле, пред нама је добар пример.

Да ли би наше физичко стање и болести од које патимо били разлог да избегавамо планине?

Планина зауставља болести, каже Димитар. Оне се појављују као последица физичких и психичких фактора наше свакодневице, али операције и таблете не лече узрочнике болести, већ последице. Најбољи лек је да се бавимо стварима које хране душу.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив


Више из ове категориjе

Стево Пендаровски и Гордана Сиљановска Фотографије: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Северна Македонија: На јесен други круг председничких избора На председничким изборима у Северној Македонији гласало је тек 42% од 1.800 000 уписаних гласача, док је 4% гласачких листића, или преко 34.000, неважеће. У таквој ситуацији..

објављено 22.4.19. 14.58

Зашто роде доносе бебе у Тутракан

На националној ранг-листи најбољих болница у Бугарској Општа болница у нашем подунавском граду Тутракану рангирана је међу три најбоље здравствене установе у земљи у области акушерства и гинекологије. Одељена Клинике за акушерство и гинекологију..

објављено 22.4.19. 09.10

Холанђанин Патрик Смитојс налази своју душу у бугарском резервату природе који је сам створио

Патрик Смитојс је природњак и редитељ документарних филмова. Први пут је боравио у Бугарској 1994. када је дошао послом али је остао ту, како сам каже „због љубави“ . А то је љубав према супрузи коју је овде упознао. И према Бугарској. За..

објављено 21.4.19. 08.15