Љубитељи планине обележавају Уједињење Бугарске на Пирину

Врх Вихрен

Група заљубљеника у планине одлучила је да Уједињење Бугарске, које славимо 6. септембра, обележи четвородневним трекингом на Пирину. Њихов водич је Димитар Димитров који се још од малих ногу заљубио у планину. Разлог је можда то што је родом из Јетропоља и одрастао је на Старој планини, а његова мајка је радила у Природњачком музеју што му је пружило могућност да сваки распуст проводи у природи.

Већ одрастао Димитар је одлучио да људима покаже лепоту Бугарске и води их на познате, али и непознате дестинације. 6. септембра ће он и његово друштво покушати да освоје врх Вихрен (2.914 м), који су у прошлости звали Елтепе или Врх бура, с којег се пружа поглед на географске области Тракија, Мизија и Македонија – идеал бораца за Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије.

Димитар ДимитровДимитар трага за стварима које повезују људе и за њега границе нису хоризонталне, већ вертикалне. Оне не раздвајају, нити изолују људе, него их изазивају да развијају своје способности. Таква граница је и планински врх.

Какви су људи који воле планину?

Профил љубитеља планине је шаролик, каже Димитар. Исто као што је на послу или пак у метроу. То што их спаја јесте њихова спремност да рачунају на властите способности, вештине и знања. Ближи сусрет с природом их не плаши. Они природу поштују, припремају се за њу, обраћају се стручњаку за помоћ, а све то раде без страха. Имају вољу да изађу из своје зоне комфора. Устају рано ујутро и уместо да лешкаре цео дан, они улажу напоре, а знају да их на крају не чека луксузни хотел.

Највећа награда су призори који одузимају дах и задовољство да си премашио себе. Човеку је урођено да трага за својим идентитетом и смислом живота, а планина је једно од места где можемо наћи одговоре на наша питања. Број младих и старих особа, које воле да прошетају релативно добро уређеним и обележеним планинским рутама код нас, није мали. Нове генерације можда делују размажено, радије посежу за брзом храном, одлазе касно на спавање и не маре за своје здравље, без обзира на тренд органске исхране и редовне посете теретани. Али су две генерације уназад људи били енергичнији и издржљивији. У Бугарској је организовани туристички покрет инициран готово одмах по Ослобођењу земље од Османлија. Дакле, пред нама је добар пример.

Да ли би наше физичко стање и болести од које патимо били разлог да избегавамо планине?

Планина зауставља болести, каже Димитар. Оне се појављују као последица физичких и психичких фактора наше свакодневице, али операције и таблете не лече узрочнике болести, већ последице. Најбољи лек је да се бавимо стварима које хране душу.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив


Више из ове категориjе
Фотографија: архива

Хроника балканских догађаја

ЕК одобрила финансирање повезивања гасовода Бугарске и Грчке Европска комисија (ЕК) је оценила позитивно намере о повезивању система за пренос гаса Бугарске и Грчке. Конекција дуга 182 километра од Комотинија до Старе Загоре ће поседовати..

објављено 12.11.18. 13.42

Изокренута учионоца у школи града Брегова

Школа„Св. Кирил и Методиј“ у граду Брегову, области Видин, која има 150-годишњу историју уврштена је на листу иновативних школа у земљи због свог пројекта „Историја без граница. Изокренута учионица“. Модел предвиђа измену у наставном процесу ради..

објављено 10.11.18. 14.55

„КаритАрт“ развија социјално предузетништво међу младим људима са инвалидитетом

Историја највеће добротворне организације Католичке апостолске егзархије у Бугарској – „Каритас Софија“, која се бави активностима усмереним на пружање подршке различитим социјално угроженим групама људи траје већ 25 година. Као природан наставак..

објављено 9.11.18. 15.10