Проф. Пенка Ангелова: Ко каже да немамо писца нобеловца

Попут драгуља у шкрињи Елијас Канети чува своје успомене из детињства проведеног у родном граду Рушчуку (данашњем Русеу) како би их једног дана расуо тамо где ће га живот нанети а употпунио новим осећањима, схватањима и размишљањима. Стога ће и његове речи: Све што сам касније доживео, већ се било догодило у Рушчуку, постати синтеза његовог животног пута и наслеђе људима који ће долазити и одлазити.

Изложбом која нам открива кључне моменте у животу и стваралаштву Елијаса Канетија Међународно друштво „Елијас Канети“ је прославило свој 25. рођендан у сали Државног архива. Главни циљ ове организације је промовисање пишчевих дела. Она финансира објављивање његових књига, организује фестивал књижевности, стваралачке конкурсе и међународне форуме. 

Снимка
Добитник Нобелове награде Елијас Канети рођен је 1905. године у породици сефарадских Јевреја и првих шест година живота провео је у Русеу, а детињство у том граду ће обележити његов поглед на свет. 

Снимка1911. године се породица преселила у Манчестер како би се годину дана касније, након смрти оца, преселила у Цирих и Беч, прича проф. Пенка Ангелова, оснивач Међународног друштва „Елијас Канети. Управо у Бечу је Елијас Канети објавио своја прва дела, а немачки је прогласио својим матерњим језиком. Али је 1937. године, због аншлуса и прогона Јевреја, приморан да напусти Аустрију. Током војних сукоба и дуго након тога Канети живи у Енглеској и то се одржава на његову судбину писца јер тешко можеш да стекнеш славу за време рата као емигрант, притом пишући на немачком језику. Светску каријеру је почео градити 60-их година минулог века када је највећа немачка издавачка кућа „Ханзер“ објавила његове књиге, а 1981. године му је уручена Нобелова награда за књижевност. Канети је том приликом као свој град навео Рушчук. Сасвим разумљиво – Елијас Канети је имао бар неколико места у којима се осећа као код куће и која је сматрао својом духовном домовином, а Русе је, поред Цириха и Беча, једно од њих.

1931. године је Елијас Канети написао свој једини роман „Заслепљеност,“ који ће публика и критичари приметити тек по завршетку Другог светског рата. Студија „Маса и моћ,“ коју је завршио 1960. године, представља дело у којем је посебну пажњу посветио људском постојању, безумљу, смрти и размотрио проблеме везане за власт и масовне покрете.

Снимка
Споменик Елијасу Канетију у РусеуДок човек чита његову аутобиографију, схвата да је Елијас Канети основне симболе власти и масе открио још у детињству, каже проф. Пенка Ангелова. Дакле, мислилац, у којег се касније претворио, родио се још у оним најранијим годинама у Русеу, а искуство које је стекао само је надоградило и дало смисао свему што је некад доживео у родном граду.

Елијас Канети је у успоменама Русе описао као град у којем су живели људи различитог порекла, тако да се у само један дан могло чути седам или осам језика. У Рушчуку је он научио бугарски језик од малих служавки из оближњих села, оне су му причале страшне приче о вукодлацима који прелазе преко залеђеног Дунава, у том граду је посматрао прелет Халејеве комете.

Уручивање Нобелове награде
Елијас Канети је имао 76 година када је добио Нобелову награду за књижевност. Његово стваралаштво карактеришу визионарство, идејна шароликост и уметничка моћ. Елијас Канети је грађанин Европе, који је рођен у Бугарској, дакле, он је бугарски, али и немачки, и аустријски нобеловац, рекла је проф. Пенка Ангелова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Дијана Цанкова и архива

Више из ове категориjе

Највећа ликовна галерија у Пловдиву примила прве посетиоце

У европској престоници културе, Пловдиву, отворена је највећа засад ликовна галерија у граду која се зове „Капана“ (Замка). Сала је изграђена на два нивоа на простору од 1.000 квадратних метара, а опремљена је према свим савременим захтевима...

објављено 21.7.19. 08.25

Бугарска оперска уметност – без летњег одмора (20. јул - 11. август)

У Белоградчику почиње 4. издање већ традиционалног Фестивала „Опера на врховима – Белоградчишке стене.“ Фестивалским програмом су предвиђена два балета – „Дама с камелијама“ на музику Ђузепа Вердија (20. јула) и „Кармина Бурана“ (21. јула), коју је..

објављено 20.7.19. 08.00

Фестивал „Рожен“ поново у срцу Родопа (19-21. јул)

Један од највећих фестивала народног стваралаштва, који се одржава на локалитету Рожен у Родопима, поново је окупио поштоваоце бугарских обичаја и традиција из земље и иностранства. „Рожен“ је сабор народних стваралаца и сточара. У склопу фестивала..

објављено 19.7.19. 18.10