Ремонти на јавним површинама у Софији – она расте, али да ли се улепшава?

Фотографија: БТА

Тренутно један важан део строгог центра бугарске престонице личи на велико градилиште. Изводе се ремонтни радови и обнављају се улице, булевари, вртићи, трамвајске трасе. Свему томе треба додати и реализацију неколико приватних пројеката изградње небодера. Важан део града је практично блокиран и неприступачан, потонуо у прашину и грађевински отпад, непроходан како за пешаке, тако и за возила. Висока метална ограда скрива грађевинске објекте од погледа радозналих и не види се шта се тачно тамо дешава – да ли се стварно ради или радници и техника ништа не раде. Има времена, кажу из општине – рокови завршетка радова су негде у пролеће идуће године. Јесте, али они који живе или раде у овим деловима града, као и гости Софије или једноставно обични пролазници осећају велику неугодност. А најбитније је што докази неколико медијских репортера који су успели да виде шта се тачно иза металне ограде збива не дају повод за радост.

Девиза Софије гласи: „Расте, али не стари”. Шаљивџије се данас питају да ли се кад већ расте, али не стари Софија сада и улепшава или се једноставно троши неки новац, укључујући и европски, само у име славе неког великог човека из градске управе, при чему се упорно помиње име градоначелнице Јорданке Фандакове за коју се иначе сматра да је харизматична. Газдарица града је већ изазвала толики гнев Софијаца да су уследили протестни митинзи испод прозора њене канцеларије у згради у самом центру Софије. Она са своје стране не престаје да објашњава да ремонтни радови још нису завршени да би се оценило да ли су они добро обављени, да за лоше изведене радове општина неће плаћати грађевинарским компанијама и да ће их чак новчано кажњавати. „Опет ћемо имати ремонтне радове на ремонтним радовима“, прогнозирају тим поводом незадовољни грађани који све чешће помињу реч „корупција”.

Од оно мало ствари које су неки успели да виде иза металне ограде, у медијима су се појавиле занимљиве фотографије и репортаже које сведоче о одсуству естетског укуса, непридржавању архитектонског стила града, лоше обављеном послу, неквалитетном материјалу... Гнев обичних грађана подржали су и пословни кругови. Улице на којима се изводе радови пуне су продавница које због тренутне ситуације губе клијенте – неки од трговинских објеката су чак били затворени до завршетка процеса обнове.

Генерално, Софијци нису против модернизације њиховог града. О томе сведоче успешно обављени последњих година радови на проширивању, преуређивању и оплемењивању бројних улица, булевара, тргова, паркова и вртића. Све је то такође стварало проблеме људима, али су бар пројекти били паметни и донели су становницима града реалну корист. Најиндикативнији пример у том погледу је изградња софијског метроа. Две линије су већ завршене и на велико задовољство свих Софијаца и гостију града пуштене у саобраћај. Тренутно се гради трећа линија, радови такође ремете мир и удобност грађана, али протеста због тога нема. Једноставно зато што нико није незадовољан метроом који је иначе један од најмодернијих, најлепших, најчистијих и најудобнијих у Европи.

Другачије, међутим, стоје ствари са ископавањима у самом центру града. Истина је да се Софија мора модернизовати а новац за то у огромном за бугарским представама буџету града, који премашује 500 милиона евра, постоји, што није чест случај на овим географским и економским ширинама.

На крају крајева, пре или касније, све ће се вероватно завршити, биће грешака и лоше обављеног посла, биће задовољних и незадовољних, биће кажњених и похваљених. Међутим, проблем је у томе што сви ови обимни ремонтни радови у срцу града нису довољно добро разјашњени Софијцима. Било је јавних расправа о различитим ривалским пројектима и није било мало оних који су имали прилику да изнесу свој став и препоруке. Али ни градоначелница, ни неко из Скупштине града нису се бар једном директно обратили грађанима да би им отворено рекли који је обим пројекта, шта их чека и колико ће лепо после бити ново срце Софије. Градоначелница Јорданка Фандакова је до сада била позната по својој комуникативности и отворености. Међутим, у овом конкретном случају, она није успела да освоји срца и душе својих суграђана и да им бар мало заслади горку пилулу.


Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Први кораци латино музике у Бугарској и „Салса доктори“

У доба социјализма путовања у земље ван социјалистичког табора била су привилегија малобројних срећника. Али је у Софији била једна четврт, Студентски град, који је био попут малог Лондона – на његовим улицама се могао чути говор из блиских и..

објављено 11.12.18. 08.35
Красимир Каракачанов Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Скопље: Изјава Красимира Каракачанова идеалан повод за непријатељство – ми желимо пријатељство Изјава бугарског вицепремијера Красимира Каракачанова представља одличну прилику за сличан контра одговор и стварање негативног расположења које..

објављено 10.12.18. 15.28

Мањак младих осуђује занате на изумирање

Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране..

објављено 10.12.18. 08.45