Два спасоносна пакета за здравствени систем Бугарске

Фотографија: dnevnik.bg

Систем здравствене заштите Бугарске је тешки болесник, а у том стању није одјуче. Сви су незадовољни начином на који функционише: медицински кадар сматра да није довољно плаћен и масовно одлази у иностранство, руководства болница жале се на недостатак финансирања, а 80% пацијената није задовољно квалитетом здравствених услуга. Премда и здравствено осигурани, од њих се тражи да плате више од половине вредности лечења и лекова. Многе болнице грцају у дуговима, па су у настојању да их врате, касне са исплатом зарада медицинског особља и не набављају потребне медикаменте и модерну опрему. У току задњих 10 година већина министара здравља и шефова једине у земљи државне Касе здравственог осигурања (КЗС) нису завршили пуни мандат.

Изгледа да ситуација измиче контроли зато што упркос повећању субвенција за КЗС од око две милијарде евра и „суфинансирању“ система од стране пацијената са отприлике истим износом, ствари не иду на боље. Актуелни министар здравља Кирил Ананаиев је због тога предложио два пакета мера за решавање проблема. Први предвиђа укидање монопола КЗС на тржишту медицинских услуга и обезбеђење приступа тој до сада резервисаној искључиво за државу територији приватним осигуравачима. Други пакет предвиђа увођење додатног обавезног здравственог осигурања у неком приватно осигуравајућем друштву за шта би сваки осигураник платио скромних 9 евра. 94% Бугара међутим не прихватају ову идеју, тим пре што ће за услуге скупље од 360 евра пацијенти опет морати да изврше доплату. А и од тих 9 евра неће бити никакве користи за систем здравствене заштите.

Реаговање политичара, експерата, лекара и пацијената била је бурна и контрадикторна. „Премда и закаснела, ова расправа пружа нам шансе да размислимо о томе какве су промене неопходне. А промене су прече потребне“, изјавио је министар Кирил Ананијев.

У Бугарској, која има 7 милиона становника, постоји преко 340 болница (општих, специјализованих, рејонских, градских, општинских, приватних) укупног капацитета 52.000 лежајева, а њихови дугови износе више од 260 млн евра. Очекује се да у свима њима за медицинску негу, интервенције, лекове и потрошни материјал пацијенти који су здравствено осигурани, не плаћају ништа у кешу. Пракса међутим показује да скоро и да нема пацијента који  није морао да нешто плати у болници – на руке или према званичном ценовнику, ово друго и није толико важно. Исто се односи и на лекове који се прописују и издају на терет обавезног здравственог осигурања. КЗС плаћа у просеку 50% цене тих лекова, а преосталу половину – пацијенти. Рачуница показује да систем здравственог осигурања годишње прогута око 4 милијарде евра.

Истини за вољу средстава за финансирање здравства има довољно упркос релативно ниским доприносима за здравствено осигурање од 8%. Управо због тога се чују оштре критике из табора противника предложена два модела за реформисање здравства. Властима се стално приговара што траже узроке проблема једино у финансирању, на шта се акцентује и у овим новим моделима. Много важнији према критичарима реформе су начини на који се тај новац троши, некомпетентно управљање системом здравствене заштите, погрешна правила на основу којих он функционише, застарели захтеви и услови рада. Велики проблем су и оних 500.000 грађана који немају обавезно здравствено осигурање, али којима лекари у болницама не могу одбити пружање медицинске помоћи када је она прече потребна.

Садашњи министар здравља не намеће своје ставове, него наглашава како се мора добити консензус у друштву. Опозиција и конкретније Бугарска социјалистичка партија (БСП) не дели ово мишљење и зато припрема захтев за изгласавање неповерења влади због начина на који она спроводи политику у сектору здравства, а коју БСП карактерише као геноцид. Овај захтев ће бити поднет парламенту идућег понедељка. Вероватноћа да изгласавање неповерења буде успешно је веома мала, али показује колико су важни проблеми у систему здравствене заштите који погађају целокупно бугарско становништво. Зато аутори нацрта реформи наглашавају да се са њима неће журити, све док се не реше сва спорна питања, а према мишљењу Одбора за здравство у парламенту то се неће догодити до краја ове године.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Тамо где се преплићу легенде из доба Трачана и модерне технологије производње вина

Град Мелник и његова околина су надалеко познати по квалитетном вину које се производи од аутохтоних сорти винове лозе попут Широке мелнишке и Ране мелнишке лозе, коју још зову и Мелник 55. Ове сорте успевају само у долини реке Струма, а вино у..

објављено 19.12.18. 08.25
Фотографиjа: БГНЕС

Бугарски возачи у оку олује

У последње време живот бугарских возача постаје све тежи и пун је опасних кривина. Повећана је цена пореза за стара возила која чине више од 75% од свих 3 милиона аутомобила који саобраћају у Бугарској. Онда су индиректно повећали и цену..

објављено 18.12.18. 08.35
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Турска решена да успостави мир источно од Ефрата у Сирији Председник Реџеп Тајип Ердоган је изјавио да је Турска решена да успостави мир у рејону источно од реке Ефрат, који контролишу курдске Јединице за заштиту народа (YPG). Овом је..

објављено 17.12.18. 12.07