Васил Горанов – сликар који је оживео историју

Сликар Васил Горанов је један срећан изузетак пошто има таленат да осети историју и прикаже кључне историјске догађаје и славне јунаке, додајући своје слике оном што је већ написано, овако га је описао историчар акад. Георги Марков. Оно што је Васила Горанова подстакло да се бави сликањем историјских тема јесте његов разговор с групом деце пре 10 година. Тада их је уметник упитао ко је Васил Иванов Кунчев, како је рођено име националног хероја Васила Левског. Девет од укупно десет деце није знало одговор. Сличну недоумицу изазвала су имена других славних личности из доба Националног препорода, као што су Захари Стојанов и Христо Ботев.

Снимка
То је, у ствари, била тачка прелома
, прича Васил Горанов. Тада сам схватио да су публици у Бугарској потребни оријентири. Имамо славну историју и велике личности које треба приказати на нов начин, прилагодити оку и уху савременог човека. Свима је јасно да се свет мења а ја сам одлучио да на великим живописним платнима овековечим славне тренутке вишевековне бугарске историје да би улили самопоуздање Бугарима.

Снимка
Дела сликара у духу историјског романтизма уврштена су у уџбенике историје, красе календаре и корице научних радова. Да ли је ово начин на који радови савремених сликара могу да допру до деце и ширег аудиторијума?

Као дете сам волео часове историје – једна ствар је прочитати и запамтити анализе историчара у уџбеницима, а сасвим друга видети једну слику, илустрацију – у боји, тродимензијалну, како би уронио у епоху о којој је реч, присећа се детињства Васил Горанов. Дакле, један од циљева ових слика је да историјске догађаје приближимо савременом човеку који нема много времена за читање и анализу дугих и свеобухватних истраживања и романа. Данашња публика је веома интелигентна и захтевна, тако да стваралац треба да буде врло коректан и искрен, ако жели да му она узврати истом мером.

Снимка
Реалистичне слике и велики број детаља, који фасцинирају гледаоце, резултат су напора многих људи. Васил Горанов ради са сликарима који праве репродукције слика а годинама истражују и проучавају архивску грађу различитих установа и пронађене археолошке артефакте како би стекли јасну слику о одећи, наоружању и о томе како су изгледали тадашњи људи. Горанов користи и старе гравире, различите цртеже из Средњег века.

На основу тога градим и савремене ликове, објашњава уметник. Поред тога што ове слике треба да доносе самопоуздање и лепо расположење, догађаји и ликови на њима треба да буду веродостојно приказани. Приказивање историје је велика одговорност. Не смемо никога варати и све треба да буде максимално аутентично, наравно, колико је то могуће.

Снимка
Зашто данас немамо будитеља, бар не у познатом смислу те речи?

Зато што живимо у ново доба, одговорио је Васил Горанов. Време у којем су живели Ботев, Левски и остале велике личности Бугарске било је сасвим другачије. Замислите свет без радија, без телевизије, свет у којем су песме или приче биле онај мали прозор према свету. Можда је тада улога будитеља била тежа. Данас нас запљускују информацијама и свако сам треба да процени коме и чему веровати. Бугари су диван, интелигентан народ који је одбранио част своје земље. Једноставно пролазимо кроз период у којем смо, можда, мало залутали, можда нисмо довољно уједињени како бисмо наставили напред, али је историја показала да ћемо наћи прави пут, поново ћемо бити на окупу и доћи ћемо до крајњег циља. Бугари треба да са самопоуздањем траже своје место у Европи и свету. Ми знамо како да опстанемо и да се изборимо са изазовима нашег времена.

Уметност је увек била онај део света који балансира између материјалног и духовног. Она је та која ствара нове светове и која људима пружа могућност да мисле и да се развијају у правилном правцу. А дела великих сликара ће увек оживљавати историју.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива


Галерија

Више из ове категориjе

Музеј Софије представља изложбу посвећену хлебу, животу и хришћанским симболима

До 30. јуна Регионални историјски музеј у Софији представља изложбу „Нека буде благословљен хлеб и живот“. Она садржи експонате из колекције донатора и мецене Антонија Василева. Акцент је стављен на печате за просфору, хаџијске иконе тзв...

објављено 25.3.19. 13.29
Кадар из филма „Запослена“

Одликовани најбољи филмови 23. издања Софија филм феста

Румунском филму „Чудовишта” редитеља Мариуса Олтеануа додељена је награда за најбољи филм овогодишњег издања Софија филм феста (17-28.03).   Специјална награда петочланог жирија припала је бугарској продукцији „Прасе“ Драгомира Шолева која је..

објављено 23.3.19. 08.55

Тодор Димитров – аутор најбоље подводне фотографије

Мала морска змија и велике фотографске вештине омогућиле су Тодору Димитрову из Варне да ухвати савршен кадар, те освоји прво место на престижном фотографском такмичењу „Наш подводни свет“ у Чикагу. „Тодор Димитров је увек био у сталном контакту с..

објављено 23.3.19. 08.35