Тихи будитељи

Фотографија: БГНЕС

1. новембра бугарски народ одаје пошту духовним вођама нације – будитељима. Такве личности су Свети Јован Рилски, Пајсије Хиландарски, Христо Ботев и многи други који су били верни чувари националних вредности, морала и вере у временима када се понекад водила свакодневна борба за голи опстанак.

Поред имена тих људи која гласно изговарамо, има и мноштво „тихих” будитеља. Такви су рецимо људи који се труде да више добрих књига доспе у руке читалаца. Такве су и саме књиге које тихо и скромно стоје на полицама. Свако ко заволи читање, више не може без њих. Неке од тих књига приказане су на изложби „Судбина књига”, која је отворена у Софијској библиотеци уочи 1. новембра и поводом 90. годишњице њеног постојања. То су драгоцене књиге које су преживеле суд времена и опасност од уништавања. О судбини неких од тих књига прича Ана Анастасова, шеф Завичајног одељења Софијске библиотеке:

СнимкаДиректори библиотеке (после њеног оснивања 1928 – прим. Аутора) настојали су да се фонд формира на начин који ће обезбедити доступност максималном броју људи у главном граду. Другим речима тежња је била удовољити интересовању свих друштвених слојева, старосних група као и људима који знају стране језике. Карактеристично за тај период је што на формирање фонда нису утицале политичке страсти, прича Ана Анастасова. Рецимо, 1941. године општина Софија је доделила додатна средства за куповину свих књига Руске књижаре у главном граду. Јуна исте године почео је рат између Немачке и Совјетског савеза, у којем Бугарска није желела да учествује, па чак није прекинула дипломатске односе са Москвом. Због блиских односа Бугарске са нацистичком Немачком књижару су морали затворити, али су књиге остале у Софијској библиотеци. 1942. године библиотека пак је откупила књиге изложене у Бугарској поводом велике промоције немачке културе у земљи.

Интересовање изазивају донације из архива Дирекције полиције после 1944. г. Међу донираним издањима су и та одузета приликом претреса станова лица осумњичених за антидржавну делатност. На повезу књига исписан је редни број под којим је уписан предмет у коме је одређена мера одузимања књига. Веома занимљива је чињеница што је једна између њих била забрањена за време свих режима до 1989. г. – како у Трећем бугарском царству, тако и код просовјетских влада после 1944. г. То је „Политичка историја савремених Бугара”  Косте Тодорова – револуционара и политичара бурне судбине, деде познате певачице Камелије Тодорове.

Први спискови забрањених књига појавили су се у периоду 1944-1948 – наставља Ана Анастасова. Они су у неколико наврата прослеђени руководству библиотеке. У њима су наведене непожељне теме за које треба проверити да ли постоје књиге које обрађују дотичне теме и ако да, уништити „штетну“ литературу. Можемо само захвалити бившим колегама што нису извршили ово наређење. Они су скрили књиге у складиштима, уклонили каталошке листиће како их читаоци не би могли тражити и све то са надом да ће литература бити откривена када наиђу боља времена.

Књиге забрањене пре 9 септембра 1944. Књига  Косте Тодорова била је забрањена и у уследелим деценијама. Остале књиге написали су аутори левичарских схватања. Аутор књиге на енглеском је Лаврентиј Берија, шеф совјетске полиције који је за бугарску левицу тада био познат као совјетски револуционар (лево). Књиге забрањене после 9. септембра 1944. Збирка „Победне песме” популарног песника Кирила Христова била је забрањена зато што је опевала победе бугарске војске у ратовима за национално уједињење (у средини). Прво бугарско издање романа „Под јармом” Ивана Вазова. Књигу су илустровали неки од најбољих тадашњих сликара у Бугарској: Јозеф Обербауер, Антон Митов, Иван Мрквичка и Антони Пјотровски (десно).
Скривених књига било је и у новије време, у 60 – 80. годинама 20. века. Међу њима су била дела бугарског дисидента Георгија Маркова, који је постао жртва још увек неразјашњеног до краја убиства у Лондону 1978. године. Скривене су биле и неке друге за режим неугодне књиге као рецимо: роман „Лице” Благе Димитрове, касније прве потпредседнице Бугарске, изабране на демократским изборима (1992), приповетка „Један дан Ивана Денисовича” руског Новеловца и борца против совјетског тоталитаризма Александра Солжењицина.

За време најтежег бомбардовања Софије 1944. до темеља је разорена и спаљена тадашња зграда Софијске библиотеке. Бомбе су уништиле и 40.000 књига. После детаљног прегледа зграде пронађени су примерци неких драгоцених књига који се чувају и данас.

Међу јединственим књигама у фонду Софијске библиотеке су прва издања романа „Под јармом” Ивана Вазова – првог ремек-дела тог жанра у Бугарској. Књига је одштампана у Бугарској 1894. г., а годину дана раније издата је енглеском у Лондону.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Софијска библиотека

Више из ове категориjе

17. новембар – Светски дан превремено рођене деце

У Бугарској се сваке године пре времена роди између 6.000 и 6.500 беба, дакле једна од десет беба долази на свет пре термина. То показује статистика Светске здравствене организације. У Бугарској, нажалост, не постоји   званичан регистар о прерано..

објављено 17.11.18. 08.15

На фарми „Четвороноги пријатељи” сломљене душе лече љубављу

Недалеко од града Великог Трнова, у северној Бугарској, постоји идиличан свет који љубављу мења чак и људе каменог срца. На фарми Вере и Виктора живе најсрећније животиње на свету које, кад овде дођу посетиоци, све заједно похрле према њима..

објављено 15.11.18. 15.33
Фотографија: архива

Хроника балканских догађаја

ЕК одобрила финансирање повезивања гасовода Бугарске и Грчке Европска комисија (ЕК) је оценила позитивно намере о повезивању система за пренос гаса Бугарске и Грчке. Конекција дуга 182 километра од Комотинија до Старе Загоре ће поседовати..

објављено 12.11.18. 13.42