И данас има будитеља али се они суочавају са апатијом, нихилизмом и дубоким заблудама

Фотографија: лична архива

Кажу да се данас живи некако бездушно, све се мери новцем и све има продајну цену. Међутим, већина Бугара верује да постоје и оне ствари које су користне не само једној већ више особа и које се не купују новцем. Верујемо у универзалне, општељудске вредности које нам помажу да овај боље схватимо, да превазилазимо тешкоће и да корачамо напред. Људе који нам показују како да живимо у миру са самим собом, као и да се занимамо за друштвене тежње и очекивања, називамо будитељима.

Будитељи нису надљуди, у већини случајева немају дипломе стечене на престижним школама, не говоре празне и гласне фразе и радно место им нису удобне фотеље у пространим канцеларијама. Бити будитељ значи бити посебан човек чија реч има тежину, чију реч многи знају да чују. То је личност која има идеје које, пак, се брзо примењују на делу – идеје које могу да промене људску судбину – судбину целе генерације, а понекад и целих народа.

Много светле наде има у теми будитељског рада и у томе што он и данас занима на стотине родољубивих Бугара. „Свако време има своје будитеље“, кажу чланови иницијативног комитета који је себи поставио задатак да сваке године „пронађе“ по десет наших сународника, свако од којих достојан да буде назван „Будитељем године“. Добро је памтити рад истакнутих Бугара из доба нашег националног препорода али ништа мање важно је и тражити пример достојних људи међу нама. Међу личностима које су предложене за звање „Будитељ године 2018“ су писци због њихове друштвене мисије али и људи који су пружили руку својим суграђанима који живе у беди или младим Бугарима у њиховим првим корацима на професионалном путу.

Међу истакнутим кандидатурама ове године је она Биљане Савове и Фондације „Могу сам“, која помаже људима који пате од мултипла склерозе, чији је она оснивач. „Имам фондацију која већ дуго година ради са особама који пате од мултипла склерозе, међутим, да бих ушла у ту категорију – „Будитељи Бугарске”, ја сам прво морала да пробудим себе. Затим сам осетила унутрашњу потребу да помогнем бар неколико особа“ – каже Биљана Савова. И још:

Мислим да је свако прошао овим путем – да прво пробуди себе, да се промени, да промени свој начин живота на боље. Верујем да чим ја могу да нешто променим и остварим позитиван резултат, могу и остали – и они могу да искористе моје искуство. Не бројим људе којима сам преко своје фондације помогла. Радујем се сваком писму од мени непознате особе и увек сам колико могла помагала. Моја је прича прилично позната. Пре 10 година постављена ми је дијагноза „мултипла склероза“. Након више година у којима сам морала да се борим са проблемима /примарним и секундарним/ ја сам постала јако болестан човек. Током пуних 6 година моје се здравствено стање погоршавало и није било никакве наде за побољшање. У једном тренутку сам схватила да је решење, одговор на болест у мени, да морам своје лечење узети у своје руке, да морам да саму себе подигнем и извучем из блата. Буђење није лак и једноставан процес поготову ако се човек пре тога фокусира једино на своју каријеру и проблеме на личном плану. Али ме после болест спустила на земљу и већ сам знала да оно прво што морам да урадим јесте да преиспитам своје приоритете, да се почнем радовати чак и најмањој ситници. Након тога се постепено лепо почело враћати у мој живот.

Биљана није случајно својој фондацији дала назив „Могу сам“. То је њена велика порука људима који пролазе кроз тежак здравствени проблем. Вођена жељом да другима помаже својим личним примером и мотивацијом она се састаје са више стотина људи и примећује да су се многи препустили самосажаљењу. Биљана тврди да нико не мора бити сажаљеван као и да најбоља помоћ у најтежем тренутку јесте то да неко некоме покаже да може сам својом вољом решити своје проблеме.

„Могу сам” значи не само урадити нешто сам него значи и хтети, осећати унутрашњу потребу урадити нешто, каже Биљана Савова. Непријатна чињеница са којом се суочавам је то да многи људи не желе да себи помогну. Њима је некако много удобније живети у самосажаљењу. Они чак и не желе да се излече, јер се плаше света напољу и од тога што су, по њима, немоћни да се носе с њим. То их кочи а страх је међу главним узроцима болести. Верујем да уколико се човек ослободи страха и препрека које сам себи поставља, моћи ће да реши многе од својих проблема, па чак и здравствене“.


Превод: Албена Џерманова
Више из ове категориjе

17. новембар – Светски дан превремено рођене деце

У Бугарској се сваке године пре времена роди између 6.000 и 6.500 беба, дакле једна од десет беба долази на свет пре термина. То показује статистика Светске здравствене организације. У Бугарској, нажалост, не постоји   званичан регистар о прерано..

објављено 17.11.18. 08.15

На фарми „Четвороноги пријатељи” сломљене душе лече љубављу

Недалеко од града Великог Трнова, у северној Бугарској, постоји идиличан свет који љубављу мења чак и људе каменог срца. На фарми Вере и Виктора живе најсрећније животиње на свету које, кад овде дођу посетиоци, све заједно похрле према њима..

објављено 15.11.18. 15.33
Фотографија: архива

Хроника балканских догађаја

ЕК одобрила финансирање повезивања гасовода Бугарске и Грчке Европска комисија (ЕК) је оценила позитивно намере о повезивању система за пренос гаса Бугарске и Грчке. Конекција дуга 182 километра од Комотинија до Старе Загоре ће поседовати..

објављено 12.11.18. 13.42