Ђачка изложба у БАН открива лепоту Трјавне, Мелника и Софије

Ученици Националне гимназије примењених уметности "Свети Лука" су поставили своје штафелаје у средиштима вишевековне историје да би нам кроз слике испричали о живописним црквама, мостовима, улицама и кућама које мењају духовност града.

Снимка

Цртеже обједињени у пројекат „Европско културно наслеђе“ становници и гости главног града могу да виде у фоајеу седишта Бугарске академије наука (БАН). Радови којим млади уметници откривају лепу архитектонску прошлост Трјавне, Мелника и Софије део су такмичења гимназијалаца из историје уметности и ликовне уметности, које организује Школски институт БАН.

Снимка

СнимкаБугарска академија наука је пре пет година обновила нешто што је раније постојало – покрет ТНСО (Техничко и научно стваралаштво омладине), прича акад. Петар Кендеров. Подстицање ученика заинтересованих за научно-истраживачки рад је главни циљ покрета. Ове године смо први пут примили и пројекте из области уметности и историје уметности, стога су ученици Гимназије „Свети Лука“ приредили изложбу слика на којима је приказана европска баштина у земљи. На сликама су млади уметници на један занимљив и веома неуобичајан начин приказали призоре старих бугарских градова. Из њихове перспективе свет изгледа потпуно другачије и било би лепо да и ми покушамо да кроз њихове очи видимо будућност.

Снимка

Ученици 4. разреда гимназије Цветелина Куманова и Лачезар Владимиров су инспирацију црпели из Трјавне.

Реч је о тзв. Грбавом мосту са звонаром у позадини, прича о свом цртежу Цветелина. Ово место сам изабрала пошто је највећа знаменитост која се може видети у граду. Пре но што смо отишли у Трјавну, претходно смо је добро проучили и већина нас се определила управо за стари мост. На изложби ћете наћи доста радова на којима је он приказан.

Снимка

На мојој слици је такође призор из Трјавне, с тим што сам ја насликао једну од већих улица поред моста, укључује се у разговор Лачезар. Сећам се да је било једно после подне, а светлосна сенка је падала на саму улицу. У жељи да ову невероватну лепоту преточим на сликарско платно користио сам пуно и различитих боја и материјала.

Снимка

Најбољи радови ће бити награђени на ученичкој научној сесији током које ће бити оцењени и пројекти из области хуманитарних наука, хемије, физике, математике, информатике, биологије, екологије, роботике. Награђени аутори ће добити прилику да месец дана проведу у лабораторијама БАН и испробају апаратуру под руководством научника.

Снимка

Желимо да им покажемо шта представља научни живот јер деца учествују на конференцијама, разговарају са својим вршњацима, споре се с члановима жирија, каже акад. Петар Кендеров. Убеђен сам да, ма где отишли, они ће се успешно и професионално реализовати. Неки од ученика Школског института учествују на такмичењима с обе стране Атлантског океана и постижу одличне резултате, освајају награде, представљају себе, али и Бугарску. Дакле, наша земља има своје место на мапи научних открића јер у овој области Бугарска нимало не заостаје за развијенијим земљама.

2000. године је поводом обележавања Међународне године математике неколико научних организација у сарадњи са специјализованим институтом БАН основало Школски институт за математику и информатику. Захваљујући буџету који им је одобрен сваке године стотинак деце учествује у летњој научној школи. Институт гаји наду да ће се изборити за финансирање и осталих научних области.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Дијана Цанкова
Више из ове категориjе

Јордан Радичков о величанству обичног човека

Ове године прослављамо 90 година од рођења Јордана Радичкова (24.10.1929), непревазиђеног мајстора кратке приче, изврсног драматурга и сценаристе, који је два пута номинован за Нобелову награду за књижевност, једног од амблематичних аутора нове..

објављено 21.1.19. 16.28

Фестивал „Софија Менар“ опет окупио љубитеље филма

Главни град Бугарске је домаћин 11.издања фестивала филмова „Софија Менар“. Ове године он је посвећен играним, документарним и краткометражним филмовима са Блиског истока, из Средње Азије и Северне Африке. Публици је понуђено 40 наслова селектираних..

објављено 19.1.19. 09.35

Чаробан звук дрвених музичких инструмената разлеже се Етнографским музејем у Пловдиву

Са културним дометима европске цивилизације Бугарска, ослобођена другом половином 19. века, упознаје се брзо, а они постају популарни у обновљеној држави јер су умови и срца Бугара жудели за новим знањима и доживљајима. Како је настала градска..

објављено 15.1.19. 14.22