„Фолклорне сањарије“ је поетско име ауторског музичко-плесног спектакла којим ће проф. Костадин Бураџијев обележити свој 60. рођендан и 35 година стваралаштва. Под истим насловом ће бити објављен дупли албум с ауторским комадима и обрадама Бураџијева. Догађај ће се одржати у петак, 30. новембра, у Пловдиву.

Проф. Бураџијев је композитор, диригент и професор, руководилац фолклорних формација и добитник на десетине награда. Међу њима су „Златна лира“ (1994, 1999) и „Сребрна лира (1989) које му је уручио Савез музичких и плесних уметника код нас. Под његовом управом је Државни ансамбл „Добруџа“ освојио многе престижне награде на националним и међународним такмичењима. Снимио је четири LP плоче и шест компакт-дискова које је издао SABAM, Белгија. Од 2001. године проф. Бураџијев предаје дириговање народним хором и народним оркестром на Академији за музичку, плесну и ликовну уметност у свом родном граду Пловдиву. Проф. Костадин Бураџијев је главни диригент Академског народног хора који је освојио златну медаљу и титулу „Светски олимпијски хорски шампион“ на Светском хорском првенству у Грацу, Аустрија, 2008. године, као и многа друга признања. Ево шта је рекао у интервјуу Радио Бугарској:

Веома сам захвалан својим првим професорима солфеђа, хармонике и тамбуре, њима дугујем велики део свог успеха. У Националној школи фолклорних уметности у Широкој лаци сам наставио да учим тамбуру код Николе Мановског од кога сам много тога научио. Трудио сам се да сустигнем ученике који су одавно свирали на том инструменту и мислим да сам постигао известан успех. Сви професори у тој школи су били дивни људи. С неким од њих и данас радимо. Бескрајно сам срећан што сам на Академији за музичку, плесну и ликовну уметност имао прилику да учим од великих музичких имена и педагога, да се упознам с различитим музичарима. Као члан оркестра Академије изводио сам дела најбољих аутора у одређеном жанру. Касније, као руководилац Ансамбла „Добруџа,“ имао сам прилику да ступим у контакт с неким од њих – с проф. Кирилом Стефановим, Иваном Влчевим, Красимиром Кјуркчијским. Од њих сам много научио о музици и животу. Права срећа је што су ми допустили да им се приближим, јер једној младој особи „скраћена дистанца“ прија и она почиње да граби знање.

Проф. Бураџијев је убеђен да је однос учитељ – ученик од посебне важности јер су обрада народне музике и стварање ауторских дела занат који крије много тајни које не можете разоткрити помоћу уџбеника.

Написао сам нешто још за време школовања у Широкој лаци, присећа се он. Вратио сам се у Пловдив и отац ме је одвео код Христа Урумова, диригента радијског оркестра, да му представим композицију. Без обзира на то што је звучала добро а изводили смо је са осталим ученицима у школи, она је била пуна грешака. И данас чувам папир који је он „ишарао.“ Али је мом оцу рекао да ни у ком случају не одустанем од компоновања, пошто имам потенцијал. Касније ми је предавао дириговање на Академији за музичку, плесну и ликовну уметност, никад нећу заборавити његове часове. Открио ми је многе тајне везане за обраду народне музике, посебно што се хармонизације тиче, а данас у њих уводим своје студенте. Хармонија у класичном смислу је непримењива када је реч о хармонизацији народних мелодија. Исто то важи и за дириговање народним оркестром или хором. Има пуно ствари које се уче у пракси, а ја сам их научио од учитеља које сам поменуо. То ми даје велику слободу у интерпретацији музике. Нису у питању једино украси и ритмика, већ и вертикална организација, детаљи везани за неправилне ритмове, звучност.

Ја сам из Пловдива, али мој род потиче из Родопа стога гајим афинитет према народном стваралаштву из тог краја. Дуги низ година сам радио с једним од најбољих певача, инструменталиста и играча Добруџе, тако да ми је музика тог краја такође прирасла срцу. Она је јако специфична, линија између појединих игара је, на пример, веома танка и не уме свако да их правилно изводи. Наравно, имам аранжмане мелодија из свих делова земље.

До сад никад нисам припремао програм на којем су искључиво моје обраде. Чини ми се да је једна шарена палета различитих стваралачких потписа привлачнија и боља него присуство само једног, али сам овога пута прихватио изазов. Захвалан сам ансамблима „Добруџа“ и „Тракија“ који ће учествовати на концерту. Представићемо три од мојих већих музичко-плесних спектаклова, а исто тако и једну камерну игру. Солисти ће извести неке од мојих песама и инструменталних комада уз пратњу Народног оркестра Академије за музичку, плесну и ликовну уметност, публика ће бити у прилици да чује и четири а капела песме које сам летос написао за Академски народни хор.