Глумац Владимир Пенев: Позориште је место где дајемо себи шансу да заједно полетимо

Аутор:

Испричати о успесима и признању једног човека који одбија да живи према општеприхваћеним, али одавно искривљеним нормама, стварно је велики изазов. Штавише – својим понашањем и начином живота он жели да буде добар пример „у времену када лоши људи уживају углед у друштву“. Изузетан професионализам и пажња према сваком детаљу улоге – у позоришту и на филму – то су ствари које бугарску публику асоцирају на глумца Владимира Пенева. Да будем познат уопште ми није био циљ. Ја држим једино до тога да ваљано обавим свој посао и будем задовољан оним што радим казао је уметник у интервјуу за Радио Бугарску. Па ипак шанса да се нађе у средишту пажње публике није мимоишла ни њега када је прихватио да одигра једну од главних улога у веома успешној домаћој тв серији „Под прикрићем“. То што је криминална драма, која описује живот бугарског подземља успела да се пласира у преко 180 земаља где је побудила значајно интересовање публике, повод је да се подсетимо зашто је ова серија толико гледана:

У сцени из филма „Под прикрићем“
Нема те формуле или рецепта који гарантују успех ако их се држиш. Када је у питању серија „Под прикрићем узрок успеха је срећан стицај околности, наиме – добар сценарио, добар избор редитеља и најпогоднији глумци за улоге у овој драми. Поред тога имали смо на располагању довољно времена, уопште се нисмо журили. Била је то права шанса на чијој основи, на жалост, не бисмо смели доносити неке темељите закључке.

По мишљењу Пенева, ако су филмске екипе у шкрипцу са временом када се снима нека епизода, пропуштају се детаљи који би били занимљиви за сиже, а који би иначе више импресионирали гледаоце. Поред улога у филмовима, бугарски гледаоци познају Владимира Пенева и као „глас иза кадра“. Синхронизовао је огроман број играних и анимираних филмова и врло радо објашњава у чему лежи тајна доброг наснимавања гласова, али признаје да због недостатка средстава његов квалитет у Бугарској није на жељеном нивоу:

Преводи филмова имају адаптације на посебне језике, синхронизација је прилагођена начину изговарања речи на оригиналном језику и посебно када је глумац, који говори, у крупном плану. То је изузетно тежак посао који се у Бугарској не ради. Позајмљивање гласа тражи да глумци и редитељ имају смисао за равнотежу између информативног карактера текста и неопходности да се улога не одиграва помоћу гласа. Разлог је што се 40% оригиналног фонограма чује, па када неки глумац који је позајмио глас покуша да у потпуности опонаша глумца на филму, најчешће испада смешно.

Владимир Пенев обележио 60. рођендан наступом у премијерној представидрамског дела „Отац” по мотивима Флоријана Зелера у Народном позориштуИ снимање у филмовима, и синхронизација остају у задњем плану када Владо Пенев почне говорити о улогама које је одиграо на позоришној сцени. У храму Мелпомене он се осећа најкомфорније и сматра да је  тамо најкориснији публици. Када бира улоге, најбитније му је да прича има поуку и да буде емотивна, јер је игра на сцени нада све игра емоцијама и осећањима. Таленат глумца долази до изражаја када у тежњи да сачува равнотежу између поуке и емоцијауспе да натера публику да на бар неколико тренутака заборави свакодневицу и на себе погледа из друкчијег угла. Изузетно важно је и указивање поштовања сваком појединцу који је издвојио мало времена да би оценио свакодневни рад драмских уметника како би позориште могло бити место где сви дају једни другима шансу да полете, уколико то могу.

Недавно је председник Бугарске Румен Радев уручио Владимиру Пеневу орден „Св. Кирил и Методиј“ за његов значајан допринос развоју културе и уметности, а добио је и звање почасног грађанина Софије. Он каже, међутим, да ова признања нису толико резултат његовог уметничког рада, колико рада на активностима у области друштвене одговорности, који је натерао институције да обрате пажњу на неке проблеме како у градском амбијенту, него и у друштву уопште.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива


Више из ове категориjе

Стојан Николов – Торлак: Људи са северозапада земље ће свакоме помоћи, али никога неће поштедети свог мишљења

Написан архаичним, сликовитим и папреним језиком, „Северозападни роман“ ( „Северозападен романь” ) не дочарава само стварност најсиромашнијег краја Бугарске – са мртвим селима у којима преживљава живот шака стараца и са аветињским градовима чији се..

објављено 13.12.18. 08.25

„Крајолици Родопа“ – документарни филм који разоткрива душу планине

У најскорије време публика ће имати прилику да види документарни филм „Крајолици Родопа“, који гледаоце одводи на путовање у пикторескне пределе Источних Родопа, планине нетакнуте природе и древних цивилизација. Он ће нас срести и са савременицима..

објављено 11.12.18. 15.33

Национална библиотека „Свети Кирил и Методиј“ обележава 140 година оснивања

За Националну библиотеку „Свети Кирил и Методи“ 2018. година протекла је у знаку 140 година од оснивања. Кулминација празника је данас, а протекле недеље два догађаја су привукла пажњу   јавности. 5. децембра пуштена је у оптицај поштанска марка..

објављено 10.12.18. 14.18