Организовани криминал и корупција – заједнички проблем земаља Западног Балкана

Европски парламент је усвојио извештаје који оцењују напоре Србије, Косова, Македоније, Албаније и Црне Горе у процесу приближавања чланству у ЕУ. У документима стоји да су владавина закона, организовани криминал и корупција заједнички проблеми земаља Западног Балкана. Известиоци ЕП за Србију и Косово Дејвид Макалистер и Игор Шолтес су били категорични да Косово треба да укине таксу од 100% на производе из Србије и БиХ. Европски комесар за проширење Јоханес Хан је ритам којим Косово спроводи реформе оценио као „спор.“ У извештају стоји да је нормализација односа с Косовом кључни фактор за напредак Србије на европском путу. 

Интензивирање дипломатских активности Турске с ЕУ

Нови састанак у формату овогодишњег сусрета у бугарском црноморском граду Варни ће се одржати између Турске и ЕУ након избора за ЕП, који ће се одржати у мају 2019. године. Састанак у Варни, чији је домаћин био председник владе Бојко Борисов, одржан је у марту о. г. уз учешће турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и председника ЕК Жан-Клода Јункера и Европског савета Доналда Туска. Према писању Анадолске агенције, планираном сусрету у четворном формату ће претходити форуми на високом нивоу између Брисела и Анкаре. Они ће бити посвећени енергетским, економским, саобраћајним и другим проблемима. Заменик министра спољних послова Турске и министар за ЕУ Фарук Кајмакчи је на друштвеним мрежама објавио да је на седници Одбора за партнерство ЕУ и Турске у Бриселу констатован напредак у спровођењу реформи у процесу приступања Турске ЕУ. 

Македонија: Собрање утврдило нацрт амандмана на Устав

Македонско Собрање је са 67 гласа „за,“ 23 „против“ и 4 „суздржана“ усвојило нацрт амандмана на промене Устава Републике Македоније. Прихваћеним амандманом је предвиђено да се у Уставу речи „Република Македонија“ замене речима „Северна Македонија.“ Амандман проистиче из Преспанског споразума који су премијери Македоније и Грчке Зоран Заев и Алексис Ципрас потписали 17. јуна 2018. године. Овим историјским споразумом је окончан вишегодишњи спор две државе око имена, чиме је отворена могућност да Македонија постане пуноправни члан НАТО и отпочне преговоре о приступању ЕУ.

Повезани гасоводи ТАП и ТАНАП

На граници Грчке с Турском је Трансанадолијски гасовод (ТАНАП) повезан с Трансјадранским гасоводом (ТАП). Гасоводом ТАНАП  се из Азербејџана кроз Грузију и Турску транспортује гас до Европе, док гасовод ТАП преко Грчке иде према Италији. Повезивање два гасовода представља важан тренутак у реализацији пројекта Јужни гасни коридор који ће повећати енергетску безбедност и диверсификацију извора енергије. ТАНАП-ом и ТАП-ом ће природни гас из каспијског налазишта „Шах Дениз 2“ ићи до Турске одакле ће преко Грчке наставити према Италији. Планирано је да се то догоди 2020. године.

Скоро 60% Румуна „за“ уједињење с Молдавијом

Већина румунских грађана подржава уједињење Румуније с Републиком Молдавијом, показали су резултати испитивања које је спровео институт Авангард. Према анкети, 59% Румуна хоће да се уједини са североисточним суседом, 27% је „против,“ док је 14% грађана одбило да се изјасни. 85% испитаника је поносно што су држављани Румуније, 8% није поносно, док је 7% одбило да одговори. На питање који је најмоћнији сусед Румуније, 49% је одговорило Мађарска, 19% - Украјина, 14% - Молдавија, 11% - Србија, 4% - Бугарска, док је 3% навело неку другу земљу.

Грчки медији кренули у штрајк

Медији у Грчкој ступили су у једнодневни штрајк као део синдикалне акције пред 24-часовни генерални штрајк одржан прошле среде због ниских плата и пензија. Синдикати, укључујући и главни синдикат у земљи GSEE, траже да левичарска влада премијера Алексиса Ципраса повећа плате након што је земља изашла из трећег и последњег пакета помоћи. Синдикат позива да се минимална зарада повећа с тренутних 580 евра на 751 евро. Трећи спасилачки програм помоћи Атини завршен је у августу о. г, али земља треба да до 2022. године постигне примарни буџетски суфицит од 3,5% БДП а до 2060. године – 2,2%, на основу просечног привредног раста од 3% годишње. Први пут после 2011. године је стопа незапослености у земљи опала испод 20%, али се већина Грка и даље бори с великим порезима и драстично смањеним дохотком.

Саставио: Мануел Савов