Петјо Костадинов: „Гајде су непресушан извор идеја и нових музичких открића“


За истакнутог гајдаша Петја Костадинова 2018. је била јубиларна, а биланс оствареног за 50 година живота је заиста импресиван. Инструменталиста са врсном техником и иновативним приступом гајдама, он блиставо изводи као солиста традиционална кола и мелодије, а ствара и занимљиве, ауторске композиције. Познаје старинске фолклорне стилове извођења, али стално тражи и нове инструменталне технике. Често наступа у домаћим и међународним музичким пројектима – још један знак његове високе класе. Завршио је Националну школу фолклорних уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу и Музичку академију у Пловдиву, после чега је постао члан ансамбла „Тракија“, а онда и Оркестра народне музике Бугарског националног радија, где је и данас један од најугледнијих солиста. Међутим, другу страну свог талента Петјо Костадинов је открио у саставу етно-формације „Булгара“, где је афирмисао свој иновативан приступ традиционалној музици.

„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао Фотографија: БУЛФОТОгајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.


Тамо свирам истовремено са две гајденице. Исти приступ користим и када свирам са групом „Булгара“. Тамо се осећам слободан када свирам и са колегама се забављамо. Музика „Булгаре“ је комбинација бугарског фолклора са роком, џезом и другим стиловима. Наступамо претежно у клубовима и на фестивалима у Бугарској и Европи. 2003-2004. смо приредили концерт у дворани „Блгарија“ са светски познатим музичарем Милчом Левијевим. Било је фантастично. А 2005. смо наступили као предгрупа на концерту гитаристе Ал ди Меоле у Националном дворцу културе… Концерти са оркестром радија такође су увек невероватно емотивни. И све то дугујем гајдама. За мене он су све. Много тога можеш направити са овим самосвојним инструментом. А младим гајдашима бих дао савет да поштују њен старински стил и да га надограђују. Знам, да гајде крију још много тајни.“


Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

У ишчекивању 50. издања Шопског празника у Елин Пелину

Од 17. до 23. јуна житељи и гости града Елин Пелина живе у ритму шопске песме и плеса – омиљене музике уметника који су тим поводом позвани да дођу у град који се налази двадесетак километара источно од Софије. Шопску традицију негују генерације..

објављено 17.6.19. 08.00

Национални сабор народне песме „Вуга пева“ чува сећање на Миту Стојчеву

Ове године се навршава 110 година од рођења Мите Стојчеве - наше познате певачице народних песама са Северњачког фолклорног подручја. И данас колају легенде о њеном чаробном гласу који је пленио слушаоце Бугарског националног радија и публику за..

објављено 30.5.19. 15.51

Вампири у бугарским народним песмама

Пре пет година једна занимљива и до тада неистраживана тема је провоцирала Радослава Гизгинџијева да истражи етнографске материјале, фолклорне обрасце и архиве бугарских народних песама и да две године касније напише свој дипломски рад „Вампир у..

објављено 12.5.19. 09.35