Петјо Костадинов: „Гајде су непресушан извор идеја и нових музичких открића“


За истакнутог гајдаша Петја Костадинова 2018. је била јубиларна, а биланс оствареног за 50 година живота је заиста импресиван. Инструменталиста са врсном техником и иновативним приступом гајдама, он блиставо изводи као солиста традиционална кола и мелодије, а ствара и занимљиве, ауторске композиције. Познаје старинске фолклорне стилове извођења, али стално тражи и нове инструменталне технике. Често наступа у домаћим и међународним музичким пројектима – још један знак његове високе класе. Завршио је Националну школу фолклорних уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу и Музичку академију у Пловдиву, после чега је постао члан ансамбла „Тракија“, а онда и Оркестра народне музике Бугарског националног радија, где је и данас један од најугледнијих солиста. Међутим, другу страну свог талента Петјо Костадинов је открио у саставу етно-формације „Булгара“, где је афирмисао свој иновативан приступ традиционалној музици.

„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао Фотографија: БУЛФОТОгајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.


Тамо свирам истовремено са две гајденице. Исти приступ користим и када свирам са групом „Булгара“. Тамо се осећам слободан када свирам и са колегама се забављамо. Музика „Булгаре“ је комбинација бугарског фолклора са роком, џезом и другим стиловима. Наступамо претежно у клубовима и на фестивалима у Бугарској и Европи. 2003-2004. смо приредили концерт у дворани „Блгарија“ са светски познатим музичарем Милчом Левијевим. Било је фантастично. А 2005. смо наступили као предгрупа на концерту гитаристе Ал ди Меоле у Националном дворцу културе… Концерти са оркестром радија такође су увек невероватно емотивни. И све то дугујем гајдама. За мене он су све. Много тога можеш направити са овим самосвојним инструментом. А младим гајдашима бих дао савет да поштују њен старински стил и да га надограђују. Знам, да гајде крију још много тајни.“


Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Џамала – митско створење које Бугарима доноси радост и храброст у Новој години

Сваке године око Јовандана, који се по старом календару обележава 20. јануара, у многим селима Софијског, Русенског и Ловешког краја изводи се старински народни обичај Џамала .  То је мушки празник који је део зимских игара под маскама у..

објављено 18.1.19. 15.09
Снимка: БГНЕС

Французи ће снимити документарац о традицији Сурва

Француска тв екипа из Тулузе снимиће документарни филм о народном празнику Сурва у селу Лесковец код Перника. Страни новинари раде на европском пројекту посвећеном фестивалима маски. Они ће у специјализованој радионици посматрати како се праве..

објављено 12.1.19. 11.35

Шта нам доноси Јовандан – обичаји, обреди и веровања

У земљама у којима хришћани рачунају време по Грегоријанском календару 7. јануар је посвећен Јовану Крститељу, који се још зове и Претеча(онај који иде напред), јер је објављивао вест о доласку Месије – Христа, коме је иначе блиски рођак. После..

објављено 7.1.19. 14.01