„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао гајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.
Превод: Александра Ливен
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..
На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..
Фестивал шљиве је један од најатрактивнијих јесењих празника који се сваке године одржава крајем месеца септембра у Тројану. Празник је везан за главни извор преживљавања у овом крају – гајење шљива, производњу надалеко чувене тројанске шљивовице и..