Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Петјо Костадинов: „Гајде су непресушан извор идеја и нових музичких открића“


За истакнутог гајдаша Петја Костадинова 2018. је била јубиларна, а биланс оствареног за 50 година живота је заиста импресиван. Инструменталиста са врсном техником и иновативним приступом гајдама, он блиставо изводи као солиста традиционална кола и мелодије, а ствара и занимљиве, ауторске композиције. Познаје старинске фолклорне стилове извођења, али стално тражи и нове инструменталне технике. Често наступа у домаћим и међународним музичким пројектима – још један знак његове високе класе. Завршио је Националну школу фолклорних уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу и Музичку академију у Пловдиву, после чега је постао члан ансамбла „Тракија“, а онда и Оркестра народне музике Бугарског националног радија, где је и данас један од најугледнијих солиста. Међутим, другу страну свог талента Петјо Костадинов је открио у саставу етно-формације „Булгара“, где је афирмисао свој иновативан приступ традиционалној музици.

„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао Фотографија: БУЛФОТОгајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.


Тамо свирам истовремено са две гајденице. Исти приступ користим и када свирам са групом „Булгара“. Тамо се осећам слободан када свирам и са колегама се забављамо. Музика „Булгаре“ је комбинација бугарског фолклора са роком, џезом и другим стиловима. Наступамо претежно у клубовима и на фестивалима у Бугарској и Европи. 2003-2004. смо приредили концерт у дворани „Блгарија“ са светски познатим музичарем Милчом Левијевим. Било је фантастично. А 2005. смо наступили као предгрупа на концерту гитаристе Ал ди Меоле у Националном дворцу културе… Концерти са оркестром радија такође су увек невероватно емотивни. И све то дугујем гајдама. За мене он су све. Много тога можеш направити са овим самосвојним инструментом. А младим гајдашима бих дао савет да поштују њен старински стил и да га надограђују. Знам, да гајде крију још много тајни.“


Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30