Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шта нам доноси Јовањдан – обичаји, обреди и веровања

У земљама у којима хришћани рачунају време по Грегоријанском календару 7. јануар је посвећен Јовану Крститељу, који се још зове и Претеча (онај који иде напред), јер је објављивао вест о доласку Месије – Христа, коме је иначе блиски рођак. После детињства и ране младости проведених у дому својих побожних родитеља Јован је отишао од куће и живео у Јудејској пустињи, а касније по околини реке Јордан проповедао близину Царства небеског и вршио обредна купања на реци. Око своје тридесете године и Исус Христ је отишао код старозаветног пророка да га крсти - догађај који се према Грегоријанском календару код православних обележава 6. јануара, а празник је познат као Богојављање, Водице или Водокршће. Светом Јовану је касније по наређењу Ирода Антипе одрубљена глава јер му је пророк приговорио због прељубе краља са супругом свог брата – Иродијадом. Према јеванђелском тексту Иродијада је та која је затражила да Јован Крститељ буде погубљен.

У народном календару дан пре Јовањдана (6.јануара) завршавају се "некрштени дани". Након свих обреда очишћења и освећивања око Божића и Нове године, после свих благослова хаос је потиснут и опет успостављен космички поредак. Опет све почиње изнова. Обичаји на Богојављање и Јовањдан (укључиво и на Бабиндан у Бугарској – 8. јануара) су посвећени том новом почетку. Сваки од та три дана везан је за обредно купање. На Богојављање пошто свештеник баци крст у ледену воду реке, језера или мора, мушкарци и младићи се утркују ко ће да га први ухвати и извади из воде.

На Јовањдан пак оне који имају имендан треба окупати „за здравље“. У обредном купању учествују и жене – оне које су се недавно вериле или удале. Зато и празник у неким деловима земље зову – „Женске водице“. Некада су по селу обилазили такозвани „купачи“ који су купали не само све Иване, него и имућније међу житељима насељеног места. У току османске владавине нико није замерао „купачима“ ако су хтели да окупају беја или пашу.

У традицији Бугара је Јовањдан и празник посвећен кумству и побратимству, а у ширем савременом смислу – пријатељству. У народним веровањима када је Господ Бог делио земљу, Светом Јовану је припала част„да крштава земљу и воду, младе удате жене и нејаку децу“. Некада су тог дана венчани кумови ритуално купали младенце који су се венчали у протеклој години, шкропећи их водом. Млада породица је исте вечери ишла у госте кумовима и даривала их (зависно од локалне традиције) погачом, питом, пројаром, бундеваром, вином, ракијом. Тог дана је обављан и ритуал братимљења. Они који су се већ раније збратимили, славили су са побратимима и посестрама.

Веровало се да ако је на Јовањдан велики снег и мраз, људи и стока ће бити здрави током лета. Од Богојављења и Јовањдана шаљу се гласници да запросе девојке за удадбу јер су венчања дозвољена само до почетка Ускршњег поста. Јовањдан је и последњи дан када дружине младих мушкараца иду у опходне поворке по кућама да благосиљају укућане.

У неким подручјима земље коледари одводе свог „цара“ на чесму где га купају. Затим их он зове на гозбу код себе и празничним колом се завршава пуни циклус коледовања.

Христијанизовано фолклорно поимање света долази до изражаја и у празничним народним песмама. Неке од њих причају како Пресвета Богородица са сином у загрљају креће у потрази за крштеног кума. Свети Јован се сложио да обави свето крштење. Када је погрузио младог Бога у воду, дно реке Јордан је постало златно, а обале – сребрне. Као симбол благостања у новој години, злато и сребро „пресијавају се“ у популарној песми која се некада изводила на Водокршће и Јовањдан (недавно су је снимили Данијел Спасов и Милен Иванов).


Израсло дрво високо, па досегло небо плаво. Гране му беху од чиста сребра,

лишће бу беше од сува злата.

На лишћу златне пчелице

Дрво високо лично свети Јован.

Сребърно лишће – свете иконе,

златне пчелицеБожји хришћани.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15