Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Организације за заштиту природе алармирају о потенцијалној еколошкој катастрофи у региону бугарско-српске границе

Фотографија: архива
Уништење природе и њених ресурса због приватних интереса представља проблем који већ годинама забрињава становништво с обе стране бугарско-српске границе. Заштитници природе и јавни радници две земље забринуто прате шта се дешава са два рудника олова и цинка и бакра у близини српских села Караманица и Мусуљ.

Према подацима чланова удружења „Еко-Био Правда“ и „Глас“ из Босилеграда који су обелодањени на специјалној прес-конференцији у Софији, активности у тим рудницима доводе до загађења тешким металом притока реке Драговиштица која достиже до Бугарске и улива се у реку Струму. Према њима, концентрација штетног отпада у води, тлу и ваздуху на удаљености неколико километара од рудника „Караманица“ десетоструко премашује норму.

И ако код нас још увек нема разлога за бригу, с обзиром да нема података о повећању загађености воде, слика с друге стране границе је посве другачија. Данас се регион непосредно после наше границе са Србијом, који је доскора био преферирано место за одмор и туризам, постепено депопулише. По речима наших сународника из околине Босилеграда разлог за то су како недостатак посла тако и све загађенија животна средина.

Димитар Куманов из удружења „Балканка“ је саопштио да су још 2016. године српске власти доставиле бугарском Министарству животне средине и вода писмо у очекивању неопходногстава Бугарске који би садржао одговор на питање да ли ће она учествовати у Конвенцији о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту. Одговор је, међутим, стигао 5-6 дана после утврђеног рока што спречава Бугарску да учествује у поступку, – рекао је Куманов.

Слева на десно: Александар Димитров, Ботјо Христов, Димитар Куманов, Антонина Шипарова и др Владимир Јанев на конференцији за штампу  Фотографија: БТА
Осим о овом проблему наших сународника у Западним покрајинама (у Источној Србији) на конференцији је било речи и о страховањима житеља  града Ћустендила и људи у његовој околини због недавно издате од стране бугарске владе дозволе канадској компанији за трогодишње истраживање нафте и минералних ресурса у атару Злогош. Председник Грађанског иницијативног одбора у Ћустендилу „За чисту природу“ Антонина Шипарова је изјавила:

На оснивању одбора прошле године гостовали су нам двојица геолога из Ћустендилског краја који су спроводили истраживања још за време социјализма. Према њиховим извештајима, на подручју атара Злогош количина живе у земљишту је толико велика да угрожава читав регион. У тренутку када тамо почну истраживања и бушења, доћи ће до загађена извора воде. Због тога је важно недозволити не само вађење него и истраживање у региону.

Шипарова је додала да је удружење са овим проблемом упознало како општину Ћустендил тако и остале две општине на подручју атара  – Трекљано и Земен. Скупштине општине Трекљано и општине Земен су пре нове године гласале против истраживања у атару Злогош.

Обратили смо се градоначелнику Ћустендила Петру Паунову с молбом да прокоментарише ове две вруће теме које се тичу живота и здравља људи како на подручју Ћустендила тако и с оне стране границе. Он је категорично изјавио да се на дотичним територијама неће дозволити радови на истраживању, јер су из општине своју несагласност изразили Министарству животне средине и вода. О случају је обавештен и премијер, уверио је Паунов. Што се тиче дојава у вези са рудницима у околини Босилеграда, градоначелник је изјавио:

Још када су наши сународници у Босилеграду упутили дојаву, екипе стручњака Одељења за екологију у сарадњи са председницима општина су обавили испитивање квалитета воде река. Одмах су се обратили надлежним органима Дирекцији за управљање речним басенима и Министарству животне средине и вода. Контрола воде се и сада спроводи и са данашњим даном немамо података о одступању од еколошке норме.

Превод: Албена Џерманова



Више из ове категориjе

Посланици усвојили Националну здравствену стратегију до 2030. године

Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и животне средине; гарантовање поузданости здравствених услуга и смањење неједнакости; ефикасно..

објављено 18.4.24. 17.21
Фотографије: БТА, БГНЕС

Колико ће Бугаре ове године коштати васкршња трпеза?

Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста, трпеза је увек била веома важан елемент како наше свакодневнице тако и наших славља. Изузетак од..

објављено 18.4.24. 11.50

Европски парламент рекао коначно „да“ Пакту о миграцијама и азилу

Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност између држава чланица у случају прилива миграната и једнак третман тражилаца азила на спољним..

објављено 17.4.24. 11.15