Бугарска штампа посвећује посебну пажњу подацима које је објавио Евростат. Према њима, 36,5% бугарског становништва не може себи приуштити адекватно грејање код куће. По овом негативном показатељу Бугарска је на првом месту у ЕУ, а иза ње су Литванија (у којој 29% становништва нема довољно новца за грејање), Грчка (26%), Кипар (23%) и Португалија (20%). Гледано у целини, у ЕУ тек 8% домаћинстава није у стању да себи приушти адекватно грејање. Најмање је проблема у Луксембургу, Финској, Шведској, Холандији и Аустрији – тамо скоро до 2% становника нема довољно пара за грејање.

У исто време преко 3/5 становништва Бугарске (61,7%) једва саставља крај с крајем, али по том показатељу земља није на првом већ на другом месту у ЕУ, одмах иза Грчке (76,8%). Тешкоће има и скоро половина становника Хрватске (51,4%) и Кипра (59,8%).

Док у свих 28 држава ЕУ 20% становништва са највећим дохоцима прима преко 1/3 свих доходака пријављених у одговарајућој земљи, у Бугарској је овај удео највећи: тих 20% најимућнијих становника прима 44,2% свих доходака. Осим тога, дохоци богатих расту бржим темпом него они сиромашних. Само се у Бугарској, Шведској, Литванији и на Кипру удео најимућнијих 20% становништва повећава за више од 2% у току четири године. У истом периоду у низу земаља ЕУ удео доходака најбогатијих се смањује што значи да је тамо раст нижих зарада бржи. Међу тим земљама су Француска и Велика Британија. У истој групи су и Хрватска, Пољска и Словачка. Лист „Банкар“ („Банкер“) додаје још једну нијансу слици финансијског стања Бугара и подсећа да ће се, према прогнозама Конфедерације независних синдиката Бугарске отпре неколико дана, број енергетски сиромашних домаћинстава у земљи повећати, јер у 2019. години природни гас и струја поскупљују. Очекује се и ново поскупљење хлеба, месних и млечних производа који, према подацима Евростата, формирају највећу ставку трошкова (30%) потрошачке корпе Бугара за 2017. годину.

Превод: Албена Џерманова