Историја града Самокова је богата, о чему сведоче и бројни споменици и знаменитости који привлаче хиљаде туриста. Већ по свом оснивању у средњем веку је овај град постао мултикултурално средиште у којем се преплићу различите вере. Један од доказа за то је и сачувана до данас Бајракли џамија, споменик културе од великог националног значаја. Претпоставља се да је грађена негде око 1845. године, на захтев Мехмед Хусреф-паше. Директор Музеја историје града Веселин Хаџиангелов каже да се једини сачувани документи о њеној изградњи данас чувају у архиву Христа Јовевича, једног од истакнутих бугарских зографа. Међу њима је неколико оригиналних пројеката осликавања храма. Џамија је овековечена на бројним фотографијама и поштанским разгледницама с краја 19. века, додаје В. Хаџиангелов. Њена архитектура се не разликује много од оне осталих џамија које су изграђене у истом периоду. У питању је молитвени дом квадратне основе, окренут према Меки и Медини михрабом, молитвеном нишом, која се налази на средини једног од зидова.

Наш саговорник каже да грађевинска техника коришћена приликом градње ове светиње указује на то да је она дело домаћих мајстора, а убеђен је да је несвакидашње фреске чине јединственим спомеником:

Грађевинари нису оставили само свој мајсторски потпис, већ и дуготрајан траг. 70-их година минулог века је под руководством Георгија Белстојнева, једног од најбољих локалних стручњака у тој области, обављена рестаурација храма. Током радова пронађена су два графита исписана на зидном малтеру. У југоисточном углу је нацртан план хришћанске богомоље налик на ону у Рилском манастиру. Многи истраживачи, укључујући историчара уметности Ану Рошковску, сматрају да су исти мајстори обновили храм у Рилској обитељи, након што је био спаљен, и изградили Бајракли џамију у Самокову. Други графит је пронађен у северозападном углу – исписана су имена Иван, Ристо и Коста, која се поклапају с именима тројице активних у то време самоковских црквених сликара, а то су Иван Иконописац, Христо Јовевич и Коста Ваљов. Дакле, није искључено да су они осликали унутрашњост џамије.

У каквој мери је стил осликавања типичан за хришћанску уметност утицао на израду унутрашње декорације џамије, питали смо г. Хаџиангелова:

Управо то одликује овај споменик од осталих. Типичан за исламске молитвене домове украс је тугра (потпис султана, калиграфски амблем – прим. аутора), текстови из Курана, геометријске фигуре. А ову џамију карактерише богата барокна орнаментика која се може видети на јавним зградама у централној и источној Европи. Исписани су крстови који су потом вешто скривени, а то свакако потврђује хришћанско порекло сликара. Посебну пажњу привлачи Давидова звезда на куполи. Њено исписивање у исламској богомољи може се објаснити чињеницом да је овај соларни симбол познат још од зоре човечанства, те је коришћен у декорацији разноразних култних објеката. Или, не постоји никаква тајна веза између јудаизма и ислама.

Можемо ли онда говорити да постоји заједнички ликовни стил, уметнички укус у различитим верама а посебно у хришћанству и исламу?

Вероватно можемо, каже историчар Веселин Хаџиангелов. У овом касном периоду Османског царства су границе отворене, људи имају прилику да путују ван предела царства. Контакти и културни односи успостављени с богатијим и уређеним хришћанским земљама свакако утичу на домаће уметнике. Муслимански великодостојници су на свечаном отварању џамије били изненађени и разочарани украсом који се по много чему разликовао од традиционалне декорације исламског молитвеног дома, због чега су затражили да ова декорација буде скинута са зидова пошто је дело неверника и световног је карактера. Али су мајсторство и лепота толико импресионирали Мехмед Хусреф-пашу, високо образовану особу с дипломатском и војном каријером, да је он одбио њихов захтев. Једини компромис је био да се михраб ослика и украси џамијама из Меке и Медине – реч је о фресци која је откривена приликом обнове храма. Дакле, постоји континуитет. Немојмо заборавити да је у кућама имућнијих муслимана и хришћана постојала традиција украшавања богатом орнаментиком.

Након рестаурације Бајракли џамије донета је одлука да она постане музеј у којем ће бити изложено османско културно наслеђе на нашој територији, јер немојмо заборавити да је оно одиграло битну улогу у животу и култури Бугарске, рекао је у закључку Веселин Хаџиангелов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова