Економисти и представници власти нису јединствени у својим предвиђањима о новој економској кризи

Да ли нас очекује нова глобална криза – економска, дужничка, финансијска и како ће глобална претња утицати на нашу земљу? Одговор на ово питање потражили су јуче на округлом столу у организацији Високе школе за осигурање и финансије економисти, представници пословних кругова и власти, али нису дошли до заједничког става.

За Европу се ове године очекује смањење економских показатеља, међутим код нас је тенденција супротна, рекла је Маријана Николова, вицепремијер за економску и демографску политику.

Прогнозира се успоравање економског раста у Европи 2019. године – изјавила је она. – За Бугарску се прогнозира благо убрзање привредног раста. Последњи подаци Евростата показују да наша привреда за сада има боље резултате од просечних за ЕУ. Међутим, с друге стране, потребан јој је бржи темпо да би достигла животни стандард земаља Западне Европе.

Најоптимистичнија била је прогноза заменика министра економије Лачезара Борисова, према којем наредне две, три до четири године код нас неће бити економске кризе, уколико се из глобалне средине не појави катаклизма. Он је додао да се наша земља приближава врхунцу свог економског раста и мора се спремати да се након неколико година суочи са економском катаклизмом.

Постоје неке регионалне тенденције са глобалним ефектима – рекао је још заменик министра. – На пример, стање кинеске привреде, Брегзит – али овде пре свега видим могућност за привлачење инвестиција, јер локалне компаније се занимају за нас, такође односи између Русије и Украјине. Међутим, у тој сфери морамо бити веома опрезни, јер прекомерни санкцијски режим може имати директан одраз на бугарску привреду. Наравно, ми ћемо се као члан ЕУ борити да до тога не дође, али истина је да смо зависни од испорука енергетских ресурса. У локалнијим размерама проблематичним се могу показати односи између Косова и Србије.

Глобализација или регионализација – питање је сад на економском плану, сматра Лачезар Борисов.

Ја претпостављам да ћемо говорити о регионализацији и ми ћемо бити много снажнији када смо у регионалним размерама заједно са ЕУ – подвукао је он. – Управо смо због тога и на дневни ред ставили тему приступања Бугарске еврозони. Предности Бугарске тренутно су у одрживом економском расту са прогнозом да 2019. он износи 3,7%, у добром кредитном рејтингу земље и чињеници да смо на трећем месту у ЕУ по финансијској стабилности.

Доц. Данијела Бобева, која је представила главни реферат, међутим не дели оптимизам представника власти. Ако било ког човека на улици питамо да ли стиже нова криза, он ће се насмејати и одговориће – „па ми смо већ 30 година у кризи“, казала је она. По њеним речима, међу симптомима надолазеће кризе у нашој земљи су успоравање економског раста до 2,7% у трећем кварталу прошле године и промена модела раста, на који утиче унутрашња потрошња. Скоро 45% БДП формирају мултинационалне компаније и ту такође можемо имати шок, додаје економиста и предвиђа три највероватнија сценарија за Бугарску.

Најгора варијанта која се може десити најраније идуће године зависи од одлуке Европске централне банке и Европске комисије да ли ће наша земља ући у тзв. чекаоницу за евро. Друга опасност је везана за евентуалну рецесију у еврозони, а трећа – за потенцијалну економску и политичку нестабилност код нас. Ако се оствари неки од ових ризика, ако се стање извоза још више погорша, заиста ћемо 2020. године имати кризу и рецесију.

Али ако ставимо ружичасте наочаре, видећемо и економски раст од 2,5% до 3% ове и наредне године, приступање у јулу девизном механизмом, а као резултат и пад привреде уместо рецесије и кризе, прогнозира још Данијела Бобева.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС


Више из ове категориjе

Бугарска привреда пати од недовољног улагања, али је њено стање боље од просека у ЕУ

Економске перспективе Бугарске анализирали су економиста проф. Данијела Бобева и председник Управног одбора Бугарске трговинско-индустријске коморе Цветан Симеонов. У интервјуу БНР они су изнели различите тезе о ситуацији у нашој земљи...

објављено 15.10.19. 13.24

Продубљује се јаз између малог броја богатих и великог броја сиромашних

Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас..

објављено 10.10.19. 16.27
Највећи масовни успех имају биљке које се узгајају у индустријским количинама ради продаје

Биље за бизнис и здравље

Девету годину заредом Бугарска је највећи произвођач лековитог и зачинског биља у ЕУ. Према подацима Евростата 2018. године у земљи је произведено нешто изнад 71 хиљаде тона мирисног, лековитог и зачинског биља. По том показатељу Бугарска предњачи..

објављено 7.10.19. 13.50