Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Престижна награда бугарском научнику офталмологу

Проф. Кефалов (други слева) са својом екипом
Фотографија: лична архива

Сваке године америчка организација Lighthouse Guild додељује једном научнику тзв. Бреслерову награду за изузетна достигнућа у офталмологији. У елитни клуб светских лидера у области мрежњаче ушао је и бугарски научник проф. Владимир Кефалов, који је овогодишњи лауреат награде. 

На церемонији доделе награда, која ће се одржати у новембру у Њујорку, проф. Владимиру Кефалову ће бити уручен чек у износу од 54. 000 америчких долара које је завештао филантроп Алфред Бреслер, који ће као један од водећих истраживача мрежњаче ока у свету прошетати црвеним тепихом, стоји у званичном саопштењу.

Од 2005. године проф. Кефалов води своју лабораторију на Вашингтонском универзитету у Сент Луису. Бугарску је напустио 1993. године јер није било добрих услова за бављење науком. Преселио се у Бостон где је уписао докторске студије из области ћелијске биофизике, након чега је специјализирао на Универзитету „Џон Хопкинс“ у Балтимору.

Лабораторија на челу које сам ја бави се проучавањем визуелних ћелија у мрежњачи ока. Реч је о нервним ћелијама које функционишу тако што „гутају“ светлост што покреће визуелни процес, прича проф. Владимир Кефалов. Покушавамо да сазнамо како оне раде и зашто им је функција поремећена код неких болести ока и губитка вида. Исто тако покушавамо да помоћу фармацеутских агенса или других врста терапија овим ћелијама повратимо способност да реагују на светлост.

Кад уђемо у мрачну биоскопску салу, ништа не видимо, али се за тридесетак минута очи навикну на мрак. Разлог томе је да су се поменуте ћелије прилагодиле спољним условима. Али се код неких болести као што је, рецимо, дегенерација макуле или, пак, с годинама овај процес успорава, објашњава научник чија екипа већ годинама проучава механизме прилагођавања визуелних ћелија светлости и мраку.

Једно од најзанимљивијих истраживања нам је засновано на генској терапији, каже проф. Кефалов и додаје: Код мишева смо изазвали процес прилагођавања мраку сличан ономе што се догађа у људској мрежњачи. То нам је омогућило да разрадимо генску терапију, те успели смо да помоћу вируса заменимо дефектни ген новим, који функционише. На овај начин смо обновили функцију визуелних ћелија и мишеви су поново прогледали. Дакле, то нам је показало да постоји начин да слична истраживања допринесу лечењу болести ока и код људи.

Према научнику, већ постоје нове и добре терапије које се могу применити у лечењу слепила, или, назире се светло у тунелу. 

Технологије се развијају невероватним темпом, посебно у области биолошких наука, а исто тако и генске терапије и матичних ћелија, каже проф. Кефалов и наставља: То су ствари које су до пре петнаестак година биле незамисливе, а данас је примена генетичких манипулација лака и доступна. Један од приступа је уградња електронских чипова – они замењују оштећену мрежњачу, а захваљујући њима пацијенти успевају да макар делимично поврате вид. Али, мени се чини да ово није најбоља могућа варијанта, јер чипови никад не би могли да буду толико осетљиви и савршени, колико је, на пример, мрежњача људског ока. Идеја је да се на неки начин спречи губитак нормалне функције мрежњаче или да се она обнови биолошким путем. Тренутно се наша област развија врло динамично и надам се да ћемо за једно 5 до 10 година постићи огроман прогрес.

Упркос томе што му је пут пун тешкоћа и изазова, проф. Владимир Кефалов се сваког јутра буди с мислима колико је срећан зато што се бави оним о чему је сањао. Успех захтева пуно труда, али оно што је добро јесте да не зависи од осталих већ једино и само од тебе, рекао је на крају разговора проф. Кефалов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Институт за етнологију и фолклористику са етнографским музејем при БАН

Бугари Европљани: Код куће су и овамо и тамо

Бугарска све више постаје део опште динамике промене локације европских грађана. Најкомпактније бугарске заједнице наших сународника стално настањених у иностранству су у Немачкој, бројније су чак и од оних у САД и Канади. Шпанија је још једна..

објављено 24.4.24. 11.05

ЕП одлучио: право на абортус треба да се унесе у Повељу ЕУ о основним правима

Уношење права на абортус у Повељу ЕУ о основним правима – подржала је већина у Европском парламенту и тиме демонстрирала одлучан одговор на све учесталије нападе крајње деснице на жене и њихова права, који се дешавају широм света и Европе. И овог..

објављено 23.4.24. 12.25

Чак и разграђена пластика трује земљу и продире у живе организме

„Планета против пластике“ тема је Дана планете Земље, који обележавамо 22. априла. „ Иницијатива за укидање пластике“  координира глобалне активности везане за овај празник. Тим повдом, Ејдан Шарон, директор организације „Дан планете Земље“, позвао..

објављено 22.4.24. 13.29