Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Медицински стручњаци траже реформе здравства и веће плате

Фотографија: БГНЕС

Хаос и неред у здравственом систему, одсуство критеријума за утврђивање висине плата и поштовања према нашем раду, овим речима су здравствени радници описали разлоге за своје негодовање. Протести који су почели 1. марта о. г. када су своје незадовољство јавно изразиле медицинске сестре постепено су се проширили на читаву земљу а придружили су им се лекарски помоћници, лаборанти, бабице и физиотерапеути.

Не тражимо ми ништа на дар, каже Маја Илијева, један од организатора протеста медицинских сестара. Људи у Европи већ одавно примају боље плате. У крају крајева, нама је поверена брига о људском здрављу и животу, а то је најбитније. Ово није само наша борба, ово је борба свих нас, повели смо је да бисмо променили читав систем здравства.

Један од разлога незадовољства физиотерапеута је њихова подела на рехабилитаторе и кинезитерапеуте који практички раде исти посао, али за различите паре:

Хоћемо да сви будемо физиотерапеути, као што је у осталим европским земљама, каже Вилдан Ахмед која је студент на мастер студијама из кинезитерапије код неуролошких болесника на Националној спортској академији. Али то далеко није једини разлог негодовања здравственог еснафа, категорична је Вилдан. Терапијске процедуре чије трошкове покрива Национални фонд за здравствено осигурање нису довољне за лечење пацијента. А да не помињемо болести нерава и мозга које се лече месецима. Не може свако да себи приушти лечење за које ће плаћати из властитог џепа.

А плате нам су стварно ужасно ниске, каже физиотерапеут Иван Иванов и додаје: Како је могуће да минимална месечна зарада буде 560 лева (око 280 евра), а наша почетна плата да износи 580 лева (око 290 евра). Болничари примају исте плате као ми, али они не уче пет година како би завршили мастер студије.

Стога Асоцијација физиотерапеута тражи да буде уведен стандард који ће израдити здравствени еснаф а на основу којег ће се регулисати физиотерапеутске делатности. Учесници протеста су једнодушни да је крајње време да буде израђен Закон о струковним организацијама у здравству којим ће бити регулисане различите делатности.

Ми хоћемо да буду основане засебне стручне струковне организације као што су оне лекара, зубара, фармацеута, помоћника фармацеута и зуботехничара, рекао је Александар Александров, председник Удружења лекарских помоћника. Збуњује чињеница како последње две професије имају своје струковне организације, а сви остали медицински стручњаци као ми – немају.

Учесници протеста цене напоре министра здравља Кирила Ананијева да чује њихов глас, али очекују да се предузму конкретни кораци:

Министар здравља је обећао да ће средином овог месеца бити објављена методологија утврђивања висине плата, рекла је Ценка Пантева, копредседник Асоцијације физиотерапеута. Поред тога, дао нам је рок да му представимо наше предлоге везане за Закон о струковним организацијама. Управо од тог закона треба да се крене.

Што се методологије расподеле средстава тиче, која би требало да се експериментално уведе у неким болницама почетком маја, Маја Илијева је изразила сумње да ће се то догодити: Рекли су да постоји политичка воља за решавање тог проблема, али ми, нажалост, не верујемо, рекла је она и додала:

Следећи велики протест ће бити 15. маја када ћемо се окупити испред зграде Владе, а до тада ће се наставити протести широм земље. Сад сам овде како бих подржала колеге физиотерапеуте. Без обзира на то што свака струка има свој спецификум, ми смо једно и борићемо се до краја за промену система.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Прелазна влада положила заклетву

Председник Румен Радев потписао је указ о именовању новог састава прелазне владе, који је Димитар Главчев предложио. Такође, шеф државе је расписао изборе за ЕП и народне посланике за 9. јун 2024. године. Председник Румен Радев и потпредседница..

објављено 9.4.24. 09.40
Красимир Караилијев

Красимир Караилијев из Братиславе: Морамо очувати Бугарску и показивати је свету

Красимир Караилијев је рођен у Словачкој, али је његова фамилија из Бугарске. Потомак је бугарских баштована чија се слава крајем 19. и у првој половини 20. века пронела Европом. И данас је живо сећање на њихове баштованске вештине...

објављено 8.4.24. 11.05

Популација европског бизона у Бугарској се полако обнавља

У источним Родопима тренутно слободно живи 17 јединки европског бизона. Подељене су у 2 крда, а први рођени код нас зубар у дивљини већ има своје младунче. Из Фондације "Дивљи Родопи", која ради на пројекту обнављања ове доскора нестале врсте у..

објављено 6.4.24. 11.05