Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фестивал чипровског ћилима – 27. и 28. април

Лепота чипровских мотива и њихова модерна примена у делима Лорете Велкове

Истанчани смисао за лепоту Лорете Велкове даје печат њеним уметничким делима у ручно сатканим простиркама, зидним паноима, јастуцима, сликама и другим предметима она користи традиционалне чипровске мотиве, али у њих уграђује и елементе модерне уметности као и своју душу и срце.

Рођена сам у Чипровцима и одрасла уз разбој моје мајке. Посматрала сам је како ткаје ћилиме и све се то урезало у моје сећање – каже Лорета Велкова. – Доста касније сам се почела бавити рукотворинама које су на неки начин везане за чипровски ћилим, а определила сам се за то јер он садржи поруке. Ти су ћилимови магија, бајка коју мало ко већ може разумети. Нису то обичне простирке за под, у њима су присутни велико богатство и мистичност. Та мистичност долази из мотива и симбола, који се у њих  уткивају.


Један од најчешће коришћених симбола је канатица. Настао је у дубокој древности, а представља стилизовани лептир. Верује се да штити од нечистих сила, носи срећу и благостање. Некада, када су мушкарци одлазили у печалбу, жене би специјално за њих саткале мале ћилиме са канатицом, који би их чували и помогли да се живи и здрави врате кући, са добром зарадом.


Сада је теже да човек са собом понесе ћилим, зато се израђују мали панои са канатицом, а користе се у исту сврху – да чувају оне који крећу на далеки пут
– објашњава Лорета Велкова. – Други један симбол су птице – оне су знак душевне чистоте, слободе, добрих вести.


Сим
бол Сунца као носиоца хармоније, снаге и енергије зове се „кола”.


У ћилимима овог краја неретко ћете видети и „маказ”. То су два троугла са контра окренутим врховима – симбол женског
и мушког принципа. Када су на горњој и доњој страни маказа додати други троуглови, они алудирају на ширење фамилије.


За „каракачку“ се мисли да је симбол богиње плодности. Дакле, симбола је више, током година поруке су помало заборављене, али оне главне се знају и преносе.


Технологија коју Лорета Велкова више од 20 година користи у свом раду је старинска – ткаје на вертикалном разбоју, а употребљава искључиво природне материјале.


Одувек волим уметност. Традиционалне бугарске мотиве приказујем на модеран начин што омогућује да предмети са тим мотивима нађу место у свакој савременој кући, а на тај начин изражавам себе. Пре свега треба знати шта конкретно желиш да израдиш. Треба до у танчина познавати технику ткања, битна је и вештина  цртања и сликања, јер је уметничко ткање стварање слика помоћу вуница и конаца
– каже Лорета Велкова.


Дивне рукотворине мајсторице могу се погледати на Фестивалу Чипровског ћилима који ће се одржати 27. и 28. априла. Током та два дана гости Чипроваца имаће прилике да сазнају пуно тога о ћилимарству као и да се опробају као ткаље/ткачи. А ево какве поруке својим делима упућује Лорета Велкова, коja у сваку своју рукотворину уткива не само уобразиљу него и делић своје душе:

Морамо очувати традицију, неговати је и пренети следећим генерацијама. Нека нам традиција буде темељ на којем градимо, али свако на друкчији начин у настојању да будемо приступачнији млађим генерацијама и атрактивнијим за оне који би неки наш предмет пожелели да имају у својој кући. Не смемо изгубити свој идентитет, него морамо очувати бугарски дух, да бисмо се одржали као народ и држава.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Избеглице“ – прича о протераним људима који су спас нашли у Бугарској

Бекство из родног дома и домовине и дуги пут у страно и непознато. Овако се може описати судбина коју деле многе избеглице. Разлози за то углавном су исти. Људи су најчешће приморани да напусте своје домове због рата или својих верских убеђења, због..

објављено 14.3.24. 12.00
Алесандро Масачи се поноси својим коренима

Алесандро Масачи - италијански глумац бугарског порекла кога ћемо ускоро гледати у бугарској серији

Он је рођен пре 26 година у Италији. Мајка му је Бугарка, отац – Италијан, а он је поносан на то што је носилац две културе и два језика. Каже да се у Софији осећа као код своје куће. А његова велика љубав и пасија је филм. Алесандро Масачи се у глуму..

објављено 13.3.24. 12.05

Деца из бугарске ликовне школе награђена на Унесковом конкурсу

Ученици арт школе „Колорит“ у Плевену награђени су на 31. Међународном конкурсу за пластичну уметност, који је организовао Центар Унеска у граду Троа, Француска. Млади ствараоци сликали су на тему „Олимпијске игре од старе Грчке до данас“, преноси БТА...

објављено 13.3.24. 10.29