Ултрамаратонцу Красимиру Георгијеву предстоји нови изазов

Најновији изазов са којим ће се носити маратонац Красимир Георгијев јесте да Бугарску, Северну Македонију и Албанију повеже ултрамаратоном дуж паневропског коридора 8 (Варна-Бургас-Софија-Битољ-Скопље-Тирана-Драч). Овај први своје врсте спортски догађај који се организује на идеју бугарског европосланика Андреја Ковачева, почиње 7.маја. У току 13 дана, Краси ће трчати између 80 и 100 км дневно и тако ће превалити растојање од 1.200 од Црног мора до Јадрана. Пројекат се зове „Повезаност“, а одржава се под покровитељством тројице премијера – Бојка Борисова, Зорана Заева и Едија Раме. Овим подухватом Краси жели да подстакне владе три државе да узајамним напорима реализују инфраструктурни пројекат, који би донео много предности Западном Балкану и помогао да се боље повежемо са комшијама.

Красимир Георгијев каже за себе да је авантуриста који се занима за многе ствари у свету и животу и стално трага за новим изазовима. Жеља му је да људи затворени у свом малом свету изађу из зоне комфора и учине нешто што ће их обрадовати, јер се само тако можемо осетити живим.

Све је почело 1996. када је Краси отишао у Лондон да настави образовање. Да би зарађивао за живот радио је у организацији која се бави жртвама насиља. По завршетку студија се у истој организацији запослио као психолог. Случајно је срео неког француског професионалног кувара у чијој је кухињи радио следећих 10 година. Било му је 30 када је решио да се отараси лоших навика – пушења, злоупотребе алкохола, дрогирања. Определио се за трчање као пут здравља, ослободио се свега што је било штетно у његовом животу и у 3 месеца смршавио 25 кг. Рад у ресторану по 15-17 часова дневно сметао му је да свакодневно трчи због чега је одустао и од њега. Данас му је кување хоби и кад год нађе време, припрема храну са задовољством.

Тражио сам начин да радим од куће – сећа се Краси оних година. – Почео сам спортском исхраном. Припремао сам тренинг планове и јеловнике спортских тимова и појединаца које сам клијентима слао путем интернета. Тако сам имао више времена за трчање, које ми није хоби, већ начин живота.

Учествовао је у 60 класичних и 40 ултрамаратона, премда када је први пут трчао, није издржао више од 2 минута. Сећа се свог првог маратона у Шкотској када је некада човек тежак 100 килограма већ био у стању да истрчи 40 км. Краси је први Бугарин који је успешно завршио најтежи ултрамаратон – Бедвотер у Долини смрти у Калифорнији чија је стаза дуга 216 км.

Учествовао је и у Пешчаном маратону у Сахари који слови за једну од најтежих трка у свету. Пошто је у пустињи Марока на температури од 55 степени истрчао 250 км, обрео се на Северном поларнику. Тамо је, опет на температури од 55 степени, али испод нуле, прешао стазу маратона која пролази кроз северни део Норвешке, Шведске и Финске где је требало да превазиђе самог себе.

Каже да је за њега то био маратон када је најјаче осећао близину смрти. И ма да га електронски уређај стално пратио где се налази и у сваком тренутку могао да притисне SOS дугме за обавештење, да ли ће стићи помоћ зависи од атмосферских услова. Тада схваташ колико је природа моћнија од нас и како је треба поштовати, закључује Краси. У то се убедио и када је живео код најбољих тркача света – припадника народа Масаи у Танзанији.

Оним што радим желим да инспиришем остале и да им помогнем – са овом идејом Красимир Георгијев организује добротворне трке у Бугарској – за прикупљање новца за децу излечену од онкохематолошких болести. Циљ је да им се помогне да учествују на Светским дечијим победничким играма у Москви са којих су донела и медаље.

Шта мотивише Красимира?

Са психолошке тачке гледишта то је врста самоспознаје – желео бих знати шта се дешава у глави људи, па и у мојој. Верујем да најпре треба да напуниш своју чашу, а тек онда да из ње сипаш некоме. Извор мог надахнућа? Радим оно што волим у настојању да пробам докле могу стићи. Да бих могао помоћи, да бих некоме променио живот, да бих га мотивисао, за то је потребно да пре свега схватим шта се догађа са мном.