Брезово – неочекивани сусрети са историјом

За све који воле несвакидашња места за излете препоручујемо Брезово у јужној Бугарској. Овај мали град није популаран међу туристима, али су његови житељи убеђени да имају што показати гостима. У том крају ћете открити неочекиване ствари, а никако није маловажна гостољубивост домаћина.

Према званичној статистици Брезово је настало 1576. г. Двадесетак породица из Љасковца у северној Бугарској су први овдашњи досељеници. Дошли су као најамници на турском имању у близини данашњег села. До раних 90. година ХХ века Брезово је било познато по абрашастим (пегавим, од турске речи абраш – шарен, пегав) биволима  узгајаним на овдашњим богатим пашњацима. Између осталог име Брезово нема ничег заједничког са дрвећем које називамо бреза, објашњава Радњу Шопов из Туристичког информативног центра у граду:

Село је некад носило турско име Абрашларе, а названо је управо по овим абрашастим биволима, које су Бугари звали „брези биволи“ – црни са белом пегом на челу. Одатле и име данашњег града. Одмах после Ослобођења (1878. г.) турско име је замењено бугарским.

1969 г. Брезово је добило статус града и постало средиште општине Брезово. Мештани се и данас баве углавном пољопривредом. По традицији се гаји ружа дамасцена од које се добијају ружино уље, водица и други производи. На територији општине, у селу Зелениково, налази се највећа дестилерија ружиног уља у Бугарској. Има и предузећа за прераду гушчије џигерице, гушчијег перја, сунцокрета.

Житељи Брезова се поносе добро очуваном зградом световне школе:


У овом случају занимљиво је то што су за разлику од других села где је најпре подигнута црква, житељи Брезова били орни за учење, па су прво – 1837. г. – отворили школу. То је трећа световна основна школа на бугарском поднебљу
– прича Радњу Шопов.

Мапа Африке у згради школе
1872. г. у тој школи је Васил Левски, стратег бугарског национално-ослободилачког покрета, основао локални револуционарни комитет. Тик поред ње се налази црква Светог Димитра о којој водич објашњава:


Црква је саграђена нешто касније – 1843. г. Представља тробродну базилику. Да би исходили одобрење султана за градњу цркве житељи су се обратили једној исламизованој Бугарки која је пуно помогла. У историјским списима се помиње као Дона ханум. Султан је послао ферман, којим је дозволио подизање цркве, а тај се ферман и данас чува у Брезову.


Црква је богато исликана захваљујући добровољним прилозима имућнијих фамилија и мајсторству зографа из Дебарске школе. Лустере, свештеничке одежде и све црквене утвари поклонили су Бугари из Бесарабије. Каква је међутим веза бесарабских Бугара са овим крајем? Радњу Шопов објашњава да се са овог подручја доста људи одселило у Бесарабију (историјско-географску покрајину на територији Молдавије и Украјине). Само из Брезову суседног села Чоба 1829. г., након једног од Руско-турских ратова, у Бесарабију је отишло око 100 породица које су тамо основале село Бановка. Родом из Бановке је генерал Иван Колев – будући ослободилац Добруџе у Првом светском рату.

Недалеко од центра града Брезова налази се кућа у којој је 1903. г. рођен Златју Бојаџијев, истакнути бугарски сликар сложене стваралачке судбине. У младалачким годинама његова трагања су била превасходно у области уметничких праваца класицизам и неокласицизам. 1951 г. Бојаџијев је имао мождани удар услед чега му је десна половина тела паралисана, а изгубио је и говор. Након подуже рехабилитације сликар је опет физички и психички стао на ноге,сликао је већ левом руком, а стил сликања му се темељито променио – одликују га наглашена експресија, драматизам, понекад чак и гротескност. Општина Брезово је реновирала кућу са намером да је претвори у музеј. Али пошто се налази у приватној својини она се данас може погледати само споља.


Међу осталим знаменитостима посебно привлачно у летњим месецима је 6 км удаљено од Брезова лежиште мермерне брече.


Када је ово налазиште ломљеног камена напуштено 1994. г., оно се испунило засићено плавом водом која се пресијава на светлости. На дну се могу видети остаци кранске дизалице за подизање мермерних стена. Љубитељи старине овде могу открити и добро очувану мрежу античких путева. 

Ако пак свратите у село Гранит, у Брезову суседној општини Братја Даскалови, видећете најстарије  дрво у Бугарској – стабло храста из прве половине IV века.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Миглена Иванова и vila.bg

Галерија

Више из ове категориjе

Палеонтолошки парк у Вршецу враћа нас у време пре последњег леденог доба

Како су изгледале територије данашње Бугарске пре 2 500 000 година, када су се у Африци појавили први хоминиди који важе за претече савременог човека? Одговор на ово питање и могућност да упознамо далеку прошлост човечанства пружиће нам..

објављено 22.5.19. 11.43

Село Бања – историја и СПА туризам у подножју три планине

СПА туризам као део туристичке привреде бележи запажен раст и постаје све атрактивнији у многим земљама. Бугарска је у том погледу повлашћена јер је у топ три дестинација са највећим бројем минералних извора. Донедавно не баш популарно село Бања..

објављено 18.5.19. 08.55

Панађуриште домаћин Светског шампионата у ватромету

Ракошна палета светлећих боја и лепе  огњене кризантеме у небу очекују житеље и госте Панађуришта 17, 18. и 19. маја. Тада ће у том градићу у подножју Средње горе бити одржан седми Светски шампионат у ватромету за куп Панађуришта. Светско..

објављено 17.5.19. 08.15