Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Православна црква слави успомену на свету браћу Ћирила и Методија

Данас православни верници славе успомену на Свете равноапостоле Ћирила и Методија, састављаче прве словенске азбуке. Солунска браћа су још крајем 9. века проглашена за свеце, а први пут је 11. мај обележен као Дан свете браће у 12. веку. У доба препорода је овај датум у Бугарској постао део црквеног календара као празник Светих равноапостола.

Прво словенско писмо, тзв. глагољица коју је саставио Ћирило спаја три основна хришћанска симбола – троугао, крст и круг. Верује се да је глагољица настала у манастиру Светог Полихронија у Малој Азији где су вероватно на словенски језик преведене најзначајније црквене књиге. Средином 9. века су у Моравској двојица браће и њихови ученици поставили темеље Моравске књижевне школе. Након трогодишњег боравка у Великоморавској кнежевини, браћа су пошла на пут и дошла су у Панонију где су се неко време задржали. Касније су пошли у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим тројезичњацима, према којима су само три језика подобна да се на њима излаже хришћанска вера – грчки, латински и хебрејски. Али је Константин Филозоф, касније Свети Ћирило, то побио рекавши латинским свештеницима: Зар не пада киша од Бога на све подједнако? Зар не сија сунце такође на све? Зар не удишемо сви подједнако ваздух! Зар вас није срамота само три језика признавати, а да сви остали народи буду слепи и глуви? Из Венеције су пошли пут Рима где је Ћирило убрзо умро 869. године. Сахрањен је у цркви Светог Климента у Риму.

Хиљаду година касније, 1881. године, у Риму је први пут  прослављена успомена на свету браћу. Поводом обележавања те годишњице је у базилици Светог Климента, уз подршку неколико земаља, подигнута капела у којој се чувају мошти Ћирила. Велико признање за апостолску и културну делатност твораца словенске писмености на Старом континенту стигло је 31. децембра 1980. године када је папа Јован Павле ІІ прогласио свету браћу Ћирила и Методија заштитницима Европе. Данас њихова имена симболизују духовни мост између источних и западних хришћанских традиција, а исто тако и културно јединство Европе.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Осам недеља пре Васкрса православни верници обележавају Месне покладе

Увек у недељу, осам недеља пре Васкрса, православни верници обележавају Месне покладе. За време богослужења Црква кроз текстове Светог писма подсећа на слику Страшног суда. У њима се говори о грешности и одмазди у загробном животу, те се стога..

објављено 10.3.24. 09.15

"Прелепа си" – каже античко огледало

Витрина са малим заветним огледалима део је изложбе посвећене женској лепоти у древности, која је поводом 8. марта – Међународног дана жена, приређена у Археолошком музеју у Бургасу. Наслов изложбе гласи: "Каприци у антици. Погледај огледало"...

објављено 10.3.24. 07.55

Велике задушнице су – сећамо се наших покојника и молимо за њихове душе

У суботу, пред Месне покладе,обележавамо Велике задушнице као знак сећања на све преминуле. Задушнице су дани у Православној Цркви посебно посвећени молитви за покојне и увек падају у суботу. У храмовима се служи Заупокојена света литургија и..

објављено 9.3.24. 08.05