Евроизбори 2019: Образовање главни приоритет за младе Европљане

Фотографија: БГНЕС

Према подацима Евробарометра, учешће младих људи у волонтерским кампањама, организацијама или изборима се последњих неколико година знатно повећало. Више од половине младих Европљана сматра образовање и стицање професионалних вештина водећим приоритетом. Заштита животне средине и борба против климатских промена су на другом месту, следе запосленост, управљање миграционим токовима и интеграција избеглица. Свим тим очекивањима ЕУ треба да посвети више пажње и након предстојећих европских избора.

Аналитичари истичу да је данашња европска омладина најобразованија него икад раније и користи информационе и комуникационе технологије на креативан начин. Број ЕУ програма за младе је велик и то је основни фокус омладинске политике, рекао је шеф Канцеларије ЕП у Бугарској Теодор Стојчев за БНР. Међу њима је најпопуларнији програм Ерасмус за размену студената, више милиона младих људи је до сада прошло кроз овај програм. Он је отворен и за универзитете ван граница ЕУ, а идеја је да што више људи сазна како стоје ствари везане за смер који их занима. Да вежбају језик који већ уче, да упознају другу културу и склопе пријатељства с људима из различитих земаља ЕУ. Дакле, није случајно што постоји појам „Ерасмус генерација.“

И пошто је дебата о будућности ЕУ у пуном јеку, питали смо студенте Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ у каквој Европи желе да живе? Симеон Тенев, студент прве године на Правном факултету, каже да је већ имао прилику да путује у многе западноевропске земље, а ускоро планира да аплицира за Ерасмус стипендије како би стекао више искуства у струци:

Европска унија се може још више приближити људима. Неједнаки стандарди су итекако проблем који удаљава неке земље од других. За мене је ЕУ врлина која се тешко може очувати у Европи без договора држава чланица. Ја лично сам против тога да се Бугарска стално упоређује са Румунијом. Без обзира на то што су суседне земље, Бугарска и Румунија воде различиту спољну и унутрашњу политику, стога још од самог почетка није било коректно да од нас траже да испунимо критеријуме сличне оним који су се примењивали према Румунији 2007. године.

Иван-Асен Иванов је студент друге године, смер политикологија. Према њему, ЕУ није крајњи производ, већ систем који се развија а на нама је да одлучимо којим ће путем он кренути – путем јаче интеграције или дезинтеграције:

Још у ђачкој клупи сам с нескривеним интересовањем пратио све догађаје и процесе који се одвијају унутар ЕУ, као и то да се Заједница почела мењати што је из корена променило наш начин живота. Свет у којем данас живимо тражи да се људи уједине, тражи веће разумевање за проблеме с којим се човечанство суочава. Сматрам да у глобализованом свету без пројеката попут ЕУ међународни проблеми неће наћи своје решење. Имам у виду климатске промене, проблем који ће ускоро директно утицати на живот свих нас. Ту је и питање међународне безбедности. Сведоци смо претњи терористичких група, хибридних напада са свих страна, све то утиче на свет, а земље попут Бугарске ће бити безбедније као део ЕУ.

ЕУ није држава, а наши народни посланици треба да ставе националне интересе изнад свега, категорична је Теодора Симова, студенткиња права:

Мислим да се глас појединца не чује у ЕУ. Бугарски народни посланици треба да циљано размотре сваку одлуку о којој ће касније наши посланици у ЕП гласати. По мени грађански протести немају резултата, у већини случајева су закаснела реакција због чега се и ништа не мења. Поред тога, мислим да се у Европи треба више пажње посветити мањим земљама. Имам осећај да наши интереси нису ефикасно заступљени, што није случај са већим земљама западне Европе. Још нисам одлучила за кога ћу гласати на изборима, али ћу спровести своје истраживање јер желим да изаберем човека који ће бранити интересе грађана.




Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Спалиониоца отпада у центру Софије покреће питања без јасног одговора

Још од 2008. г. Општина Софије и јавно предузеће Топлификација Софија размишљају о спаљивању отпада. Отада наовамо, међутим, општина није повела рачуна о позитивном развоју у регулацији ЕУ која се односи на управљање отпадом нити о најбољим..

објављено 14.10.19. 13.03
Foto: EPA/BGNES

Хроника балканских догађаја

Албанија, Србија и Северна Македонија се припремају за „Мали Шенген“ У Новом Саду председник Србије Александар Вучић и премијери Северне Македоније и Албаније Зоран Заев и Еди Рама су се договорили да у значајној мери олакшају својим..

објављено 14.10.19. 13.01

Бугарска компанија међу водећим платформама за IT обуку у свету

Пронаћи инвеститора који је склон да уложи новац у образовање није лак задатак. Међутим, управо је у томе успела бугарска фирма Coursedot која је 2016. године добила финансирање из фонда Eleven, уз подршку Европског инвестиционог фонда ЕУ...

објављено 13.10.19. 09.15