24. мај – Празник словенских равноапостола и просветитеља

Фотографија: архива

Дан словенске писмености, бугарске просвете и културе 24. мај је уско повезан с делом свете браће Ћирила и Методија. За Бугарску православну цркву која их је канонизовала Дан свете браће се празнује 11. маја. 1980. године их је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе. За њихово дело сазнајемо из пространих житија писаних крајем 9. века. У раним изворима се не помиње њихово порекло, већ једино социјални статус – потичу из богате и угледне породице. Тек касније се појављује тврдња да су бугарског порекла, каже доцент и доктор историјских наука Димо Чешмеџијев, професор Пловдивског универзитета „Свети Паисије Хиландарски“ и члан Ћирило-методијевског научног центра при Бугарској академији наука. Нека нагађања да су света браћа с мајчине стране Словени појавила су се пошто је Методије именован за управника Словенске кнежевине, области у долини Струме, у склопу Византијског царства. Константин (Ћирило у калуђерству) учествује у различитим политичким и верским мисијама царства као богослов. Шта је подстакло свету браћу да саставе азбуку данас познату као ћирилично писмо?

Према пространом житију Константина Филозофа, на првом месту је превод најзначајнијих црквених књига на словенски језик, каже доц. Чешмеџијев. 862. године је моравски кнез Растислав ступио у политички савез са Византијом којим је предвиђено стварање богослужбених књига за Великоморавску кнежевину. У житијима стоји да су се негде око 855. године браћа повукла у манастир Светог Полихронија у Малој Азији, чији је игуман био Методије. То се догодило у периоду између Сараценске и Хазарске мисије Константина-Ћирила. Претпоставља се да су на овом месту касније саставили глагољиицу. Очигледно је византијски цар Михаило III Аморијац (842-867) био обавештен да се браћа добро сналазе са задатом мисијом. Стога је Константину-Ћирилу наредио да преведе црквене књиге на словенски и осмисли словенску азбуку.

О мисијама свете браће доц. Чешмеџијев каже да су оне првенствено политичке. Прва је била у римској провинцији Арабије. Константин Филозоф је отпутовао сам, без старијег брата Методија, као члан византијске делегације која је са исламским богословима спорила о карактеру Светог Тројства. И друга мисија Константина Филозофа, овога пута с братом Методијем, код Хазара, према нашем саговорнику, била је политичка. О трећој, Моравској, каже да је поред политичког елемента био и просветитељски због савеза између Великоморавске кнежевине и Византије.

Рукописи сведоче о томе да је глагољица на овим просторима коришћена до 11. века, након чега се у Хрватској развила тзв. угласта или хрватска глагољица. У Бугарској је ћирилица, која је настала од глагољице и грчког уставног писма, истиснула глагољицу из употребе. Књижевници су били двојезични – говорили су грчки и словенски језик. А ћирилица је била прихватљивија него глагољица.

Дело светих равноапостола Ћирила и Методија није настављено у Моравској јер је и сама крајем 9. века престала да постоји као држава. Али је зато доживело прави процват у Бугарској. Њему дугујемо културни процват крајем 9. и 10. века, када је бугарска култура постала европска, а исто тако и извор културних импулса за све словенске народе. Према доц. Чешмеџијеву, у Бугарској су литургије и богослужбене књиге на словенском језику биле и антивизантијске, јер се заменом литургијског језика мења и византијско свештенство.

О поштовању према двојици браће, које се појавило још крајем 9. века, доц. Чешмеџијев је рекао:

Поштовање према светој браћи је нашло погодно тло код нас пошто су њихови ученици Климент, Наум и Ангеларије дошли у Бугарску и основали књижевне школе – једну у североисточној Бугарској са седиштем у Преславу, а другу – на југозападу земље. Прва похвална слова Ћирилу и Методију написао је Климент Охридски. Службу је написао Константин Преславски, бугарски књижевник с краја 9. и почетка 10. века. Ово је најранији бугарски култ у нашој цркви. Проглашени су равноапостолима пошто су створили нову књижевност, нови литургијски језик за народе који су пагански. Увели су нов модел хришћанства због чега су првоапостоли. Њихову идеју о богослужењу на језику доступном људима, Западна црква све до краја 17. века није признавала. Захваљујући њима је хришћанство лакше и брже ушло у словенске земље.

О иконописним споменицима је доц. Чешмеџијев рекао да је после смрти Ћирила у Риму 869. године, на његовом гробљу била икона с упаљеним кандилом. У цркви Свете Софије у Охриду очуване су фреске из 11. века на којима су приказана браћа Ћирило и Методије а које се сматрају најранијим приказом светих равноапостола. У цркви у селу Курбиново, Северна Македонија, очуване су фреске из 12. века на којима су приказана света браћа, а постоји и натпис да су они били апостоли Бугара. У Охриду, на жалост, нису очувани натписи, али доц. Чешмеџијев претпоставља да су били у истом духу, јер је култ према светој браћи повезан и с развојем Охридске бугарске архијепископије која је основана 1018. године а постојала је као бугарска црква до 1767. године.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Свети Јован Рилски – најпоштованији бугарски светитељ

19. октобра бугарски народ и Православна црква славе успомену на Светог Јована Рилског /876-946. г./ До своје 25. године он је био чобан. Касније се замонашио и почео проповедати на различитим местима, углавном за владавине бугарског цара Петра I...

објављено 19.10.19. 07.00

Злата Магленска – заштитница Бугара у дијаспори

Међу бугарским светитељима покровитељима отаџбине је и Света Великомученица Злата Магленска – заштитница бугарског рода ван предела земље. У њеном житију пише да је у ХVІІІ веку, у доба Османске владавине, живела у сиромашној бугарској..

објављено 18.10.19. 13.18

Томићев псалтир из 14. века први пут пред бугарском публиком

Томићев псалтир – један од највреднијих очуваних средњовековних рукописа, први пут гостује у Софији. Ова реликвија из "другог златног века" Бугарске која први пут напушта архив Државног историјског музеја у Москви може се видети у Националном..

објављено 12.10.19. 08.30