Под слоганом „Развој, мир и благостање“ почела изградња гасовода између Бугарске и Грчке

Фотографија: БГНЕС

Пројекат изградње гасног интерконектора између Бугарске и Грчке (IGB) је од кључног значаја не само за две земље учеснице, него и за Балкан, Европу и свет због диверсификације и безбедности испорука природног гаса. У селу Кирково удаљеном свега 5 км од бугарско-грчке границе је церемонији полагања камена темељца за градњу гасне везе између две земље, поред премијера Бугарске и Грчке Бојка Борисова и Алексиса Ципраса, присуствовао и први потпредседник азербејџанске владе Јагуб Ејубов, као представник земље која ће обезбеђивати 1/3 капацитета гасовода или преко 1 млрд кубних метара гаса годишње. Међу гостима су били и министар енергетике Грчке Јоргос Статакис и заменик амбасадора САД у Бугарској Џастин Фридман.

Полагање камена темељца је постало могуће захваљујући напорима свих заинтересованих који су обезбедили додатно финансирање из Оперативног програма „Иновације и конкурентност“ у износу од 39 млн евра, државну гаранцију у износу од 110 млн евра и одобрење ЕК за максимално дозвољену висину државне помоћи, рекла је Теодора Георгијева, извршни директор IСGB у Бугарској. Данас се можемо похвалити изврсним извођачима радова, инжењер консултантима и грађевинским надзором, на располагању нам је и резервисан капацитет који ће обезбедити одличан почетак рада гасовода. Овај интерконектор је носилац промене у овом сектору, промене којој већ дуго времена тежимо, а његова реализација ће Бугарску учинити јачом у енергетској политици.

Могу да вас уверим да се реализација пројекта одвија планираном динамиком, следи зацртане циљеве а поштује одобрени буџет, додао је Констандинос Карајанакос, извршни директор IСGB у Грчкој.

Ово је историјски тренутак за све Европљане, рекао је потпредседник ЕК задужен за енергетику Маруш Шевчович који се присутнима обратио видео поруком. IGB је пројекат од посебног значаја за Стратегију о Енергетској унији а ужива солидарност, политичку и економску подршку земаља чланица које ће имати дивиденде од тога, на бази заједничког интереса, али исто тако ће утицати и на светско енергетско тржиште. Овај пројекат ће отворити нова радна места, те зближити привреде чланица ЕУ, додао је Шевчович.

Алексис Ципрас је резимирао идеју на чијој реализацији Бугарска, Грчка, Румунија и Србија одавно раде. Реч је о једном „прстену повезаности“ који ће помоћу једне чистије енергије каква је, рецимо, природни гас, претворити Балкан у миран и просперитетан регион. Према Ципрасу, ово ће бити могуће тек кад буде обезбеђена саобраћајна и трговинска инфраструктура која ће повезати источни Медитеран, Кипар, Египат, Израел, Либан, Палестину и Турску, а IGB се повеже са осталим гасоводима – Трансјадранским гасоводом (ТАП), Источно-медитеранским гасоводом (ИстМед), Турским током и терминалима за укапљени природни гас у Александруполису и Ревитуси.

Бојко Борисов је, са своје стране, нагласио да испуњава своја обећања и да е његов мото „од речи до дела.“ Бугарски премијер је позвао да се гасоводи зову „балкански“ како не би дошло до пристрасности и подсетио да се на територији Бугарске граде два велика гасовода, гасно чвориште, складиште гаса великог капацитета, а уједно с тим имамо налазишта гаса, користимо укапљени гас из САД, градимо ауто-путеве, железничке пруге, мостове и луке. Циљ различитих гасовода је да тржиште одреди цену горива а ми да купујемо оно што је најјефтиније у понуди.

Председници влада Бугарске и Грчке су навели да су две земље затвориле страницу прошлости, изградиле су пријатељске односе, сарађују и желе да наставе у истом правцу како би послужиле за пример осталим земљама.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Више из ове категориjе

Бугарска је још увек атрактивно место за међународне инвеститоре

Живимо у време у које се сваког минута негде дешава нешто што може да промени свет из корена. Сведоци смо сасвим нових достигнућа технолошке револуције као и динамичних потреба економског и инвестиционог окружења у глобалним размерама. Ова..

објављено 22.10.19. 14.35

Бугарска привреда пати од недовољног улагања, али је њено стање боље од просека у ЕУ

Економске перспективе Бугарске анализирали су економиста проф. Данијела Бобева и председник Управног одбора Бугарске трговинско-индустријске коморе Цветан Симеонов. У интервјуу БНР они су изнели различите тезе о ситуацији у нашој земљи...

објављено 15.10.19. 13.24

Продубљује се јаз између малог броја богатих и великог броја сиромашних

Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас..

објављено 10.10.19. 16.27