Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кућа Ботева није затварала своја врата откако је пре 75 година проглашена музејем

Оно што нам је Ботев завештао актуелно је и данас, каже Асја Николова

На Дан Ботева и палих за слободу Бугарске водимо вас у његову кућу у граду Калоферу, која је пре 75 година претворена у музеј. Кућа има занимљиву историју и у саставу је музејског комплекса који је проглашен спомеником културе, рекла је за Радио Бугарску директор музеја Асја Николова. Према истраживањима сликара проф. Харалампија Тачева, породица Ботева је живела у две куће, додаје она и наставља:

Христо Ботев је рођен у згради старе школе која се налазила у близини цркве Пресвете Богородице. Чланови Одбора за обнову куће Ботевљеве породице су проценили да је место тамо неприкладно за изградњу музеја. Зато је донета одлука о обнављању куће у којој је он најдуже живео и коју је називао „својим домом“. У питању је наследна кућа Ботевљеве мајке - Иванке Стајкове Дрјанкове. Она је као музеј званично отворена 2. јуна 1944. године и отада до данас није затварала своја врата. Нажалост сасвим је мало ствари које су остале од породице револуционара. У кући се могу видети чекрк на којем је прела бака Иванка и шиваћа машина коју је она добила на поклон.



На њој је шила за „туђе људе“ да би могла да издржава своју породицу, јер је њен муж био болестан и рано је остала удовица. Данас је породична средина у којој је Ботев одрастао дочарана уз помоћ етнографских материјала.



2. јуна 1926. године, када је у Калоферу обележена 50. годишњица погибије песника-револуционара, отворен је тзв. „Ботевљев врт“. Он се налази у дворишту које је становницима града поклонио за сва времена брат Христа Ботева, ген. Кирил Ботев. Жеља генерала је била да се  обликује леп парк у којем би се подигао споменик његовом брату. Тада је постављена и прва спомен-плоча, ван садашњег меморијалног комплекса, на којој је исписан датум рођења и смрти песника /6. јануар1848. г.- 2. јун 1876. г./. Тиме је стављен почетак изградње музејског комплекса.



Слободољубив дух, ватрено залагање за правду и спремност на самопожртвовање обележавају живот не само Христа Ботева, него и његовог брата. Генерал Кирил Ботев је учествовао у три рата – Српско-бугарском и првом и другом Балканском рату а сав његов живот, пре и после Ослобођења Бугарске, посвећен је једној ствари – заштити домовине.

Кирил је учио у Калоферу, неко време учитељевао у Гољамо Белово – прича Асја Николова. У периоду када је заједно са својим другим братом – Стефаном и мајком Иванком емигрирао у  Румунију, такође је учитељевао. Учествовао је у чети Христа Ботева. Пре окршаја код места Милин камак Кирил Ботев је залутао са још двоје четника и то му је спасило живот – није учествовао у бици у којој је Ботев погинуо. После тога је покушавао да се врати у Румунију, али је ухапшен и осуђен. Пошто тада није био пунолетан осуђен је на 15 година затвора строгог режима. После Ослобођења Бугарске /1878/ Кирил се уписао на војну школу и посветио се војној каријери.

Данас су личности попут Христа Ботева и његовог брата ген. Кирила Ботева су надахњујући пример за младе људе. И мада често слободу прихватамо као датост, добро је водити рачуна о њеној вредности и жртвама наших предака. Слобода пружа могућности, али она и снажно обавезује – каже Асја Николова. Свако од нас мора да пажљиво процени докле се простире слобода и одакле почиње распуштеност коју Ботев никако није волео. Ако се чешће враћамо његовој публицистици и писмима открићемо у њима нашу савременост..

Превела: Албена Џерманова

Фотографи
jе: muzeibotev.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Обележавамо Светски дан ваздухопловства и космонаутике

Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин..

објављено 12.4.24. 07.15

Уметност од антике до раног модерног доба окупља у Софији научнике са Балкана

Од 11. до 13. априла у Софији ће се одржати традиционална међународна научна конференција историчара уметности "Уметност и историја", модул „Стара уметност.“ Циљ форума који се одржава у организацији Института за студије уметности Бугарске академије..

објављено 11.4.24. 07.30

Муслимани дочекују Рамазански бајрам

Скоро 11% становништва Бугарске или око 639.000 људи изјаснило се као муслимани, показали су подаци последњег пописа становништва из 2021. године, при чему је 508.378 становника турског порекла. Већина муслимана живи у североисточној Бугарској и..

објављено 10.4.24. 07.30