Џиновски гмизавци насељавали су и наше поднебље

Др Латинка Христова: Нису сви диносауруси изумрли, неки и сада лете и радују нас својим појањем

У праисторијско доба на Земљи су доминирали дивовски гмизавци. Премда су научници дуго времена сматрали како је садашња територија Бугарске некад била дно мора, касније се испоставило да је пре више милиона година ово поднебље било велико острво – део европског архипелага на којем су диносауруси различите врсте и величине живели једни крај других.

Пре 84 милиона година у топлим водама око данашњег европског континента била су раштркана бројна острва у којима је врвело од разних облика живота – о томе сведоче остаци корњача, крокодила, полен дрвенастих биљака, али и диносауруса. Научници их називају „острвским патуљцима“, јер су их скучени простор и прилично ограничени извори хране онемогућили да достигну размере континенталних дивова Северне или Јужне Америке.

На прве трагове прастарих рептила у Бугарској најпре су, 1981. г. наишли спелеолози код села Драшан недалеко од Враце, а у питању су кости које су штрчале из пећинског зида.

Први налази откривени су на подручју пећине “Лабиринта” (Лавиринт), а ти остаци припадају диносаурусима из групе орнитомимосауруса и хадросaуруса – прича др Латинка Христова из Националног природњачког музеја при Бугарској академији наука (БАН). – Трагови њихових костура нашли су се на разне начине у морским таложним стенама – док је орнитомимосаурус угинуо на копну, остале животиње довукле су морске струје, а касније су фосилизоване.

До следећег открића везаног за диосаурусе на нашим просторима, такође је дошло случајно. 2012 г. аматерски палеонтолог Андреј Цонков обилазио је подручје града Трна где је сакупљао фосиле бескичмењака, али је у једном потоку наишао на кост највећег гмизавца. Три године касније научна експедиција у којој је била и др Латинка Христова открила је налазиште остатака диносауруса, а прошле године почело је његово ископавање.

На жалост, пронађене код Трна кости су скрхане, нису у добром стању и из њихове спољашње морфологије готово и није могуће судити којој групи гмизаваца припадају. За сада претпостављамо да се ради о бар три врсте диносауруса – каже она. – Први откривени фрагменти припадају титаносаурусима, а друга једна кост – вероватно великом предаторном диносаурусу – тероподу, који је нападао друге диносаурусе и животиње којима се хранио.

Диносауруси су били неприкосновени господари на Земљи у току читавих 165 милиона година, али је пре 65 милиона година комплекс догађаја узроковао њихово изумирање. Као прво дуго потрајали вулканизам на Индијском субконтиненту учинио је палеоклиму нестабилном, а баш у то време је џиновски астероид ударио Мексички залив што је узроковало истребљење диносауруса и њихов постепени нестанак.

За разлику од ових прастарих гмизаваца, данас су људи у стању да сами себе збришу са лица Земље.

Ми, људи, не само што смо највећи непријатељ целе планете, него смо такви и себи самима – категорична је др Латинка Христова. – Организми немају могућност да се прилагоде брзом глобалном загревању, а и немају где да се преместе, јер смо их ми, људи, истисли из њихове средине коју смо затим запосели. Поред превелике брзине климатских промена пренаселили смо нашу планету, а да ствари буду горе све више прљамо околину – пластични отпад је откривен чак и на најдубљем месту на Земљиној кори - у Маријанском рову, у западном Пацифику. За разлику од диносауруса ми имамо алтернативу – политичари морају најзад услишити научнике, уколико желимо да опстанемо. Ако се под хитно не предузму адекватне мере, за неких тридесетак година ће већ бити прекасно.

Иако о џиновским рептилима који су некада господарили овом планетом данас судимо једино по њиховим фосилима, неке животиње које су еволуирале из једног њиховог подреда и сада су међу нама.

Дакле, тачније је рећи диносауруси су изумрли, али се то није догодило свима – твдри др Латинка Христова. – Ма колико то чудно звучало, ако се упореде сисари и остале класе које сада постоје на Земљи с једне и птице које су еволуирале из диносауруса с друге стране, видећемо да су родови и врсте ових других многобројнији. Према томе, изумро је део диносауруса, а неки њихови „рођаци“ и даље лете око нас и радују својим цвркутом и колоритом перја. Да диносауруси нису нестали, не би се наставила еволуција која је довела и до појављивања Homo sapiens-a (разумног човека) премда и човек не користи увек своју интелигенцију у добре сврхе, а нарочито смо у задње време постали гамад која разара ову планету.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: лична архива

Више из ове категориjе

Томићев псалтир из 14. века први пут пред бугарском публиком

Томићев псалтир – један од највреднијих очуваних средњовековних рукописа, први пут гостује у Софији. Ова реликвија из "другог златног века" Бугарске која први пут напушта архив Државног историјског музеја у Москви може се видети у Националном..

објављено 12.10.19. 08.30

Поставка „Историјско величанство“ нас враћа у златне године бугарске историје

Бугарска историја је у својим списима сачувала бројна сведочанства о нашој херојској прошлости. Блиставе ратне победе, које су наши преци извојевали пре и за време Првог и Другог бугарског царства, одређују стратешко место Бугарске на..

објављено 10.10.19. 10.29

Древно шифровано знање на фасади цркве у Праужди

Пагански симболи уклесани на фасади мале сеоске цркве откривају шифровано знање још од зоре цивилизације. Касније су и богумили оставили овде своје трагове. Смисао ликова људи и приказа животиња, цвећа и крстова и данас остаје неодгонетнут, али многи у..

објављено 6.10.19. 09.50