Стратешко оживљавање бугарског тржишта гаса

Симболично постављање камена темељца за изградњу интерконектора IGB са Грчком
Фотографија: БГНЕС

У сфери гасне енергетике у Бугарској одавно није било толико живо и пуно нових развоја и пројеката. До сада се све мирно одвијало и само се чекала реализација разматраних великих владиних пројеката, а посебно реализација амбиције владајуће гарнитуре да нашу земљу претвори у својеврстан гасни центар региона преко изградње европског гасног чворишта „Балкан“, које ће добијати гас из различитих извора а нудиће га клијентима из ближих и удаљенијих европских земаља. Тај пројекат је стратешки, тешко да ће ускоро бити остварен и тренутно Бугарска задовољава своје потребе за гасом искључиво из Русије и њене државне компаније „Газпром“. Међутим, у последње време „гасни облак“ се разбио тако да је могуће да се неке ствари које већ имају практичну реализацију јасније виде. У току реализације, у различитој фази су пројекти са нама суседним државама – Грчком, Турском и Србијом.

Најимпресивнији „гасни догађај“ ових дана била је куповина од стране „Булгаргаза“ 140 милиона кубних метара америчког течног гаса. Испоруке су већ почеле и доказале да Бугарска предузима одлучне практичне мере у циљу диверзификације извора и траса за транспорт гаса. Противно тврдњама да није могуће по прихватљивим ценама купити други гас осим руског. Истина је да су за сада количине пре би се могло рећи симболичне и с обзиром да је наша годишња потрошња плавог горива 3,5 милијарди кубних метара, тих 140 милиона кубних метара америчког гаса не решава проблем, али је ипак стављен почетак и свима је постало јасно да у Бугарску може да стиже гас и из других земаља. Дакле, као што је рекла министарка енергетике Теменушка Петкова, „то је индикативна вест за бугарску енергетику“. На интернету су ту количину гаса чак назвали „америчким гасом слободе“. Американци су изразили инвеститорско интересовање и желе да допреме 500 милиона кубних метара природног гаса у периоду од пет година, додала је Петкова. Стручњаци сматрају да тешко да све то није приметила Москва са којом догодине треба да поново договарамо ценовне услове испоруке гаса за наредне две године, а оно што се десило може је натерати да смањи цену гаса која је за Бугарску међу највишим у Европи.

Корак напред у том правцу било је и симболично полагање камена темељца за изградњу гасног интерконектора IGB са нама суседном Грчком чији је капацитет скоро отприлике једнак унутрашњој потрошњи земље, а биће готов идуће године. "Испуњавамо постављене задатке да бисмо обезбедили инфраструктуру за допремање гаса у регион по конкурентним условима", рекао је бугарски премијер Бојко Борисов на свечаној церемонији поводом старта изградње. Уз помоћ те интерконекције Бугарска ће још лакше добијати течни гас из терминала крај грчког Александрополиса и Азербејџана са којим је Софија потписала уговор о испоруци 1 милијарде кубних метара гаса годишње, такође од наредне године. Напредује и изградња гасне везе са Србијом, иако је саудијски конзорцијум за који је прво речено да је победио на тендеру за изградњу декласиран, јер није могао да бугарским властима представи сва неопходна документа. Министри енергетике две земље, Теменушка Петкова и Александар Антић, су јуче у Београду уверили да ће веза бити готова 2022. године.

Било како било, за сада Русија остаје основни добављач гаса за Бугарску што је лако објашњиво географским аргументима и расположивим енергетским ресурсима. Али на ову „зависност“ Бугарска гледа и кроз призму својих властитих интереса. Није случајно што ће она кроз своју територију пустити продужетак гасовода Турски ток, тако што ће изградити потребну инфраструктуру и уз наплату транзитне таксе допремаће гас у централну и западну Европу. Сви ови развоји само охрабрују и подстичу Софију да постигне већу енергетску независност јачајући и проширујући гасне везе са суседним земљама.


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Бугарска привреда пати од недовољног улагања, али је њено стање боље од просека у ЕУ

Економске перспективе Бугарске анализирали су економиста проф. Данијела Бобева и председник Управног одбора Бугарске трговинско-индустријске коморе Цветан Симеонов. У интервјуу БНР они су изнели различите тезе о ситуацији у нашој земљи...

објављено 15.10.19. 13.24

Продубљује се јаз између малог броја богатих и великог броја сиромашних

Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас..

објављено 10.10.19. 16.27
Највећи масовни успех имају биљке које се узгајају у индустријским количинама ради продаје

Биље за бизнис и здравље

Девету годину заредом Бугарска је највећи произвођач лековитог и зачинског биља у ЕУ. Према подацима Евростата 2018. године у земљи је произведено нешто изнад 71 хиљаде тона мирисног, лековитог и зачинског биља. По том показатељу Бугарска предњачи..

објављено 7.10.19. 13.50