Ових дана историјска бугарска заједница у Аргентини привлачи пажњу у једном од културних простора престонице – сали „Проф. Васил Геров” Националног донаторског фонда „13 векова Бугарске”. У присуству бројних гостију потпредседница наше земље Илијана Јотова, под чијим је окриљем организован догађај, је представила изванредно стваралаштво Бугара који су сав свој живот провели у Аргентини али су упркос томе чврсто везани за домовину.

Међу тим Бугарима је Стела Сиди – аутор фотографске изложбе под насловом „Обилазак света за 270 дана” која побуђује интересовање за личност и животну причу жене која је заједно са својом породицом емигрирала у Аргентину 1941. године, када је она имала свега 3 године. Изложба је занимљива и дирљива, јер прича о драматичном прекоокеанском путовању пуном препрека и драматизма, али са срећним завршетком. У Аргентини Стела Сиди је завршила Националну школу уметности у Буенос Ајресу и постала веома популарна личност у овој земљи. „У Буенос Ајресу су остали њени родитељи, тамо она ствара, напредује, заснива породицу, гради каријеру и своју будућност у овој дивној земљи“ – рекла је на отварању изложбе Илијана Јотова:

„Можете замислити шта је све било са тим малим дететом – какви су били његови утисци и шта се дешава када касније, након више година, оно наилази на дневник своје мајке написан на француском језику. На неким паноима се виде рукописне странице дневника Стелине мајке, која је описала своје доживљаје и тешкоће са којима се њена породица суочила на путу до Аргентине – било је пуно опасности, напетости и реалног страха за живот и безбедност. Видели смо да је та животна прича нашла своје место у овој посебној врсти уметности у којој се фотографија преплиће са уметничким ликовима, разним изражајним средствима да би у крајњој линији све било толико изражајно и узбудљиво“.

Према статистичким подацима, тренутно у Аргентини живи око 3 хиљаде бугарских грађана, али се, према дипломатским изворима, више од 40 хиљада лица изјашњава као наследници емиграната из 19. века:

„Тада су тамо стигли први Бугари – шта више: за део региона ове велике државе они су били пионири и као што читамо у њиховим успоменама, буквално су морали да себи крче пут кроз прашуме да би нашли место на којем ће подигнути свој дом и наћи начин за издржавање. Већина њих су мислили да је све само привремено и да ће се једног дана, кад зараде пуно пара, вратити у Бугарску где ће подићи своју децу и где ће живети. Нажалост, велики део њих никада више није видео своју домовину, док су други накратко дошли у Бугарску али су поново отпутовали у Аргентину.“

Прошле године приликом састанка са Рушком Николовом из Аргентине, која је проглашена „Бугарком 2016. године“, потпредседница Јотова је први пут чула име др Хорхеа Мичофа. При крају своје каријере он је написао књигу занимљивих кратких прича које садрже филозофска размишљања. Илијана Јотова ју је представила овако:

„Његова биографија, његове успомене, његов поглед на свет – све је то стало у једну књигу. Њен наслов је „Лекар“ и то није случајно. Књига прича о Хорхеу Мичофу, а иза тог имена стоји Георги Мичов који је рођен у Боровану 1929. године, али је уз бројне емигрантске препреке стигао до Буенос Ајреса где је цео живот радио као породични лекар. Занимљиви су сижеи различитих прича из његове лекарске праксе које су нашле своје место у књизи. У предговору који је написала наша сународница Рушка Николова, су наведени подаци о историји бугарске емиграције у Аргентину у 19. веку. Хоћу да се захвалим Државној агенцији за Бугаре у иностранству која је, иако располаже оскудним финансијским средствима, одмах одговорила да ова књига треба да угледа светлост дана и то се десило буквално за неколико месеци“.

Превела: Албена Џерманова