Инж. Ернесто Норијега: Громобранској заштити у Бугарској потребне строге норме и контрола

Фотографија: БГНЕС

Јул је стигао, а са њим и чести пљускови с грмљавином. Олујно невреме је, нажалост, однело и животе, међу којима и један дечји, на игралишту у Софији. Опасне муње и громови погодили су куће које су у потпуности уништене или делимично изгореле. То је поново на дневни ред ставило проблеме у сфери пројектовања, изградње и одржавања громобранских инсталација у земљи. У ствари, број оваквих несрећа расте у глобалним размерама, а разлог томе је глобално загревање. Питање је да ли уопште радимо на превенцији. У Бугарској нема статистичких података о броју сличних несрећа, исто тако још увек нема поузданих чињеница где и како гром удара, каже стручњак за громобранску заштиту инж. Ернесто Норијега Стефанов. На питање да ли у Бугарској постоје зоне с већим ризиком када је реч о ударима грома и муње, он је одговорио:

У Бугарској нема система који прати муње и громове у реалном времену. Упркос томе можемо рећи да су Софија и њена околина међу подручјима са највећим средњим годишњим бројем громова и муња по 1 км2– 12, с обзиром да је укупни средњи годишњи број за земљу 5. Али су ти подаци застарели, треба да се ажурирају, што ће бити од велике користи пројектантима приликом израде планова и нацрта, познато је да је један од критеријума за одређивање степена опасности за објекте управо учесталост муња и громова у одређеном крају, рекао је инж.Норијега и додао да нормативну базу такође треба ажурирати, јер практички већина пројектаната се у свом раду придржава већ застарелих критеријума. Тако, рецимо, ако неко одлучи да пројектује громобранску инсталацију за дата центар или фотоволтаични парк, у тренутној нормативној бази неће наћи потребна упутства и препоруке. Из тог разлога, многи пројектанти импровизују, траже информације на интернету. И надлежни органи често немају потребни капацитет, а провера се састоји само од уземљења.

Други проблем, према стручњаку, јесте да овде сви све знају и свако се разуме у све.

Код нас има много електромонтажних предузећа која раде све, укључујући и монтажу громобранске инсталације. Исту може да пројектује сваки пројектант у земљи, нешто што се не може видети у Француској, Шпанији, Немачкој, САД, на пример. У поменутим земљама постоје фирме које су сертификоване за изградњу громобранских система, каже Норијега. У Бугарској има свега четири фирме које се професионално баве тиме и које, сасвим логично, не могу да покрију читаву земљу. Према европским прописима, ако гром погоди громобранску инсталацију, потребно је да се изврши контрола исправности читаве инсталације, након чега се постављају бројачи муња и поново издају одговарајући сертификати. Исто тако треба да се одржавају и громобрански системи на старим зградама. У Бугарској, нажалост, то није правило, већ изузетак. Како бисмо решили ове проблеме потребна су строга правила и ефикасна контрола. Тренутно по речима Ернеста Норијеге:


Дечја игралишта и стадиони, цркве и манастири у којима се окупљају многи људи често нису опремљени громобранима. А у Истанбулу је на кров сваке џамије постављена громобранска инсталација. Ми обично чекамо да се догоди нека несрећа, па да онда неко нешто предузме.

А ево и пар практичних савета шта да радимо и како да се заштитимо уколико нас невреме затекне у планини:

Избегавајте усамљене објекте, усамљено дрво, склањање испод дрвета никако није најбоље решење. Не причајте телефоном, не отварајте кишобран. Како бисмо смањили опасност, најбоље је да чучнемо да не бисмо били највиша тачка.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: paradise-electric.eu

Више из ове категориjе

Снимка: Reuters

Хроника балканских догађаја

Навршавају се три године од покушаја војног удара у Турској 15. јула навршавају се три године од неуспелог покушаја војног удара у Турској 2016. године. По идеји председника Реџепа Тајипа Ердогана је овај датум проглашен државним..

објављено 15.7.19. 12.41

Бугарски научници предлажу стратегију развоја вештачке интелигенције

Научници из Бугарске академије наука су представили влади Националну стратегију вештачке интелигенције. Документ има за циљ да помогне изгради Националне стратегије развоја вештачке интелигенције у Бугарској до 2030. године. Предлози научника се..

објављено 14.7.19. 09.30

Дечји научни центар "Музејко" показује како се пројектује безмоторни авион

Ове суботе велика пољана у Јужном парку у Софији ће се претворити у место за игре, забаву и научне изазове за малишане. Све је припремио Дечји научни центар "Музејко", који је организовао занимљиве игрице и експерименте из света физике, хемије и..

објављено 13.7.19. 07.15