Смена модела финансирања политичких партија оцртала нове линије раздвајања у политичком животу

Ускоро после избора за Европски парламент и око три месеца пре избора за локалне органе власти у Бугарској је поново на дневном реду идеја о радикалном смањењу државних субвенција политичким партијама. Конкретан повод за то била је финансијска инспекција која је показала да су субвенције у већем од припадајућег износа исплаћиване не само парламентарним већ и непарламентарним политичким снагама. Министарство финансија је објавило списак са тачним подацима, а према њему, добијајући по 13 уместо по 11 лева за сваки важећи глас највећу корист стекли су ГЕРБ /5,7 милиона лева/, БСП (Бугарска социјалистичка партија) /4,3 илиона лева/, ДПС (Покрет за права и слободе) /1,6 милиона лева/. Парламент је донео одлукуо повраћају преплаћеног новца до 2020. године након чега су уследили кораци за смањење државних субвенција политичким партијама.

У ствари, ову идеју је још у јулу 2015. годинелансирао наш познати шоумен Слави Трифонов а на референдуму који је он организовао иста је добила више од 2,5 милиона гласова. Због недостатка 12 хиљада гласова који су били потребни да би резултат референдума био обавезан, ова идеја тада није остварена.

Године 2015. владајућа партија ГЕРБ се противила тој идеји, али ју је у јуну ове године прихватила, чак се сложила са захтевом ДПС да буде дозвољено да партије добијају неограничено финансирање од пословних кругова и приватних лица. За главну опозициону снагу – БСП, ово последње је "терористички напад на базна достигнућа бугарске демократије", а неки су посматрачи упозорили да тренутак није погодан за смену модела финансирања политичких партија. Упркос томе, почетком јула гласовима политичких снага ГЕРБ, ДПС, "Атака" и "Воља" парламент је донео владин предлог Закона о изменама и допунама државног буџета за 2019. годину сагласно коме је субвенција за финансирање партија смањена са 11 на 1 лев за сваки важећи глас. БСП је била склона да се новац на име финансирања из буџета смањи али не и на 1 лев, јер се према њој, у противном спољним и мафијашким интересима омогућује приступ политици. Аналогнан је био став политичких снага ВМРО и НФСБ /Националног фронта за спас Бугарске/.

Контрадикције око ове теме су оцртале нове линије раздвајања у политичком животу Бугарске. Владајућа партија ГЕРБ је смену модела финансирања партија прихватила на предлог опозиционог Покрета за права и слободе /ДПС/. Са овом променом сложила се само једна од три формације у саставу коалиције „Уједињени патриоти“, која учествује у влади – партија „Атака“. Остале две снаге из редова коалиције - ВМРО и НФСБ практично су се нашле с друге стране барикаде – заједно са БСП. Контрадикције су прешле границе Бугарске, јер је БСП оспорила промену писмом Европској комисији, ОЕБС-у, Парламентарној скупштини Савета Европе, Групи Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту, Партији европских социјалиста, амбасадорима земаља ЕУ и САД у Бугарској. У дотичном писму БСП алармира да одлука о нижем износу субвенција темељно мења услове за функционисање политичког система.

Неодобравајући је и став НВО „Транспарентност без граница“ – према њој финансирање партија од стране правних лица ће претворити државу у разграђено двориште и отвориће врата за мноштво негативних појава.

Пре локалних избора 27. октобра и 3. новембра бирачко тело у Бугарској је суочено са збуњујућом променом. Пре три године оно није успело да је наметне сагласно правилима директне демократије са 2,5 милиона гласова „за“ на националном референдуму, а сада му исту дају према правилима представничке демократије са само 119 гласова „за“ од укупно 206 гласова у парламенту.

Да ли ће и како ова околност утицати на изборне резултате ове јесени, тешко је сада претпоставити. Међутим, можемо претпоставити да ће губитници на локалним изборима кривицу за своје незадовољавајуће резултате свалити на добитнике тако што ће их оптужити за куповину гласова.


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Бугарска тежи лидерству у регионалној политици климатских промена

Организација Гринпис   Бугарска и еколошко удружење „За Земљу“ поздравили су одлучни корак који је Бугарска учинила како би подржала заједнички европски циљ , а наиме, да до 2050. године привреда ЕУ постане „угљично неутрална.“ То се догодило на..

објављено 7.7.19. 09.05
Гроб Гоце Делчева у дворишту цркве Светог Спаса у Скопљу

Помрачени односи Северне Македоније и Бугарске или…

Нема ни године откако је потписан Уговор о пријатељству и сарадњи између Бугарске и Македоније, а већ смо сведоци тензија у билатералним односима. 9. јуна вицепремијер Красимир Каракачанов је изразио страховање да Македонија само искориштава..

објављено 26.6.19. 14.43

Обнављање односа са Русијом остаје на дневном реду и након састанка Румена Радева са Владимиром Путином

На свом састанку протекле недеље на маргинама Петербуршког међународног економског форума председници Русије и Бугарске су размотрили развој билатералних односа. Владимир Путин је рекао да се они „постепено обнављају“, а Румен Радев – да вековне..

објављено 10.6.19. 13.16