Смена модела финансирања политичких партија оцртала нове линије раздвајања у политичком животу

Ускоро после избора за Европски парламент и око три месеца пре избора за локалне органе власти у Бугарској је поново на дневном реду идеја о радикалном смањењу државних субвенција политичким партијама. Конкретан повод за то била је финансијска инспекција која је показала да су субвенције у већем од припадајућег износа исплаћиване не само парламентарним већ и непарламентарним политичким снагама. Министарство финансија је објавило списак са тачним подацима, а према њему, добијајући по 13 уместо по 11 лева за сваки важећи глас највећу корист стекли су ГЕРБ /5,7 милиона лева/, БСП (Бугарска социјалистичка партија) /4,3 илиона лева/, ДПС (Покрет за права и слободе) /1,6 милиона лева/. Парламент је донео одлукуо повраћају преплаћеног новца до 2020. године након чега су уследили кораци за смањење државних субвенција политичким партијама.

У ствари, ову идеју је још у јулу 2015. годинелансирао наш познати шоумен Слави Трифонов а на референдуму који је он организовао иста је добила више од 2,5 милиона гласова. Због недостатка 12 хиљада гласова који су били потребни да би резултат референдума био обавезан, ова идеја тада није остварена.

Године 2015. владајућа партија ГЕРБ се противила тој идеји, али ју је у јуну ове године прихватила, чак се сложила са захтевом ДПС да буде дозвољено да партије добијају неограничено финансирање од пословних кругова и приватних лица. За главну опозициону снагу – БСП, ово последње је "терористички напад на базна достигнућа бугарске демократије", а неки су посматрачи упозорили да тренутак није погодан за смену модела финансирања политичких партија. Упркос томе, почетком јула гласовима политичких снага ГЕРБ, ДПС, "Атака" и "Воља" парламент је донео владин предлог Закона о изменама и допунама државног буџета за 2019. годину сагласно коме је субвенција за финансирање партија смањена са 11 на 1 лев за сваки важећи глас. БСП је била склона да се новац на име финансирања из буџета смањи али не и на 1 лев, јер се према њој, у противном спољним и мафијашким интересима омогућује приступ политици. Аналогнан је био став политичких снага ВМРО и НФСБ /Националног фронта за спас Бугарске/.

Контрадикције око ове теме су оцртале нове линије раздвајања у политичком животу Бугарске. Владајућа партија ГЕРБ је смену модела финансирања партија прихватила на предлог опозиционог Покрета за права и слободе /ДПС/. Са овом променом сложила се само једна од три формације у саставу коалиције „Уједињени патриоти“, која учествује у влади – партија „Атака“. Остале две снаге из редова коалиције - ВМРО и НФСБ практично су се нашле с друге стране барикаде – заједно са БСП. Контрадикције су прешле границе Бугарске, јер је БСП оспорила промену писмом Европској комисији, ОЕБС-у, Парламентарној скупштини Савета Европе, Групи Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту, Партији европских социјалиста, амбасадорима земаља ЕУ и САД у Бугарској. У дотичном писму БСП алармира да одлука о нижем износу субвенција темељно мења услове за функционисање политичког система.

Неодобравајући је и став НВО „Транспарентност без граница“ – према њој финансирање партија од стране правних лица ће претворити државу у разграђено двориште и отвориће врата за мноштво негативних појава.

Пре локалних избора 27. октобра и 3. новембра бирачко тело у Бугарској је суочено са збуњујућом променом. Пре три године оно није успело да је наметне сагласно правилима директне демократије са 2,5 милиона гласова „за“ на националном референдуму, а сада му исту дају према правилима представничке демократије са само 119 гласова „за“ од укупно 206 гласова у парламенту.

Да ли ће и како ова околност утицати на изборне резултате ове јесени, тешко је сада претпоставити. Међутим, можемо претпоставити да ће губитници на локалним изборима кривицу за своје незадовољавајуће резултате свалити на добитнике тако што ће их оптужити за куповину гласова.


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Амбасадор Улусој: Анкара је задовољна реакцијом Софије у вези са ситуацијом у Сирији

Недељу дана након што је Турска по трећи пут предузела војну операцију у северном делу Сирије – сада западно од реке Ефрат, забринутост због компликоване ситуације након инвазије је била повод за сазивање седнице Савета за безбедност при влади..

објављено 16.10.19. 12.55

Бугарска се залаже за неодложно обустављање операције у Сирији

Савет за безбедност при Влади Бугарске који је премијер Бојко Борисов хитно сазвао, размотрио је компликовану ситуацију у Сирији и ризике које за Бугарску из тога произилазе.Пошто је информисао председника Румена Радева о ономе што је расправљано..

објављено 15.10.19. 13.44

Бугарска – Северна Македонија: медији против говора мржње

Један од услова да Софија подржи Северну Македонију на путу њених европских интеграција јесте да македонски медији обуставе употребу говора мржње против Бугарске. У Уговору о добросуседству, сарадњи и пријатељству стоји да ће медији у двема земљама..

објављено 11.10.19. 14.09