Црногорски сабор препорађа традиције, културу и дух Граоваца

7
Фотографија: @bulgarianroots​

На манастирским ливадама крај манастира у селу Гигинци, у западном делу наше земље, друго лето заредом Граовци, како називају људе из околине Перника и Брезника ће организовати празник да би представили своје традиције, веру, фолклор, занате, таленте и дух свог краја. Тродневни Црногорски сабор ће се одржати од 12. до 14. јула а очекују се гости из свих крајева Бугарске.

Скоро 30.000 људи дошло је на прошлогодишње, прво издање овог Сабора крај Гигинског манастира Светих бесребреника Козме и Дамјана, а отприлике најмање толико људи изблиза и издалека већ се спрема на пут у Гигинци, јер како сами кажу родољубље нема цену.

За три дана пријавило се око 900 учесника – прича Иванка Василева, главни стручњак Одељења за културу општине Перник. - Наши гости биће неколико великих ансамбала – “Родопа”, “Тракија”, Берковска лимена музика, народни певачи Иван Дјаков, Румјана Попова. На сцени под ведрим небом наступиће и вољени певачи из граовског краја – Сорина Богомилова, Валерија Момчилова, Борјана Василева, Димитар Лукарски, Ана-Марија, Лиљана Галевска, Софија Илијева, Ева и Ива Валентинови, Антонио Симеонов, Георги Гјолски.

Домаћин празника – Гигински манастир, имаће и свој програм. Сабор ће бити отворен молебаном за здравље и напредак, а биће извршено и водоосвећење.

Имаћемо и тзв. колоквијум који ће се одржати у манастиру – додаје Иванка Василева. – Прошлог лета он је био посвећен ходочасничком туризму а ове године тема ће бити “Храна будућности”. Тим поводом гостоваће нам деда Епифаниј – најбољи мајстор у кухињи Свете Горе, који је на ову тему издао и књижицу. За све присутне он ће водити „кулинарски час“. Током три дана Сабора деда Епифаниј ће у Гигинском манастиру показати и своје кулинарске вештине.

Посетиоци Сабора ће имати прилику не само да пробају специјалитете монаха са Свете Горе, него и да купе еколошки чисте производе који ће се продавати у „алеји манастирских произвођача“. Надалеко су познате гибанице и зељанице из граовског краја.

Предвиђена је и „алеја заната“ где ће грнчарски точак окренути мајстор Светослав Жељасков, а музеј у селу Бусинци ће приказати керамичке производе из своје богате колекције. На програму су и реконструкција старог бугарског села, изложба различитих пољопривредних животиња, демонстрација традиционалног бугарског појасног рвања „кореш“.


Граовски обичаји су освојили многе медаље на Сабору народног стваралаштва у Копривштици – наставља своју причу Иванка Василева. – Читалиште у селу Владимир ће заједно са једном 83-годишњом женом представити обичај “Одлазак по кума“ – са живим петлом, таљигама, даровима. Занимљив је и обичај “Вођење невесте на воду” који ће представити читалиште у селу Јарџиловци. Гости ће видети и реконструкцију свадбеног обичаја “Показивање дарова” групе из села Пештера, ревију старих народних ношњи из граовског краја и још много тога. Свака општина ће на Црногорском сабору представити своје најбоље саставе.

У ревији старих народних ношњи учествоваће и осмомесечна беба – најмлађи учесник граовског празника, која ће заједно са својом мајком представити ношње из 19. века.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије са првог издања Црногорског сабор: пројекат Бугарски корени / @bulgarianroots​


Галерија

Више из ове категориjе

„Благословљена сам што сам у свом животу имала таквог човека“

„Певам свом својом душом“ говорила је Соња Канчева која је својим дивним, суптилним гласом оживела преко 500 песама из североисточног дела Бугарске (из околине Варне, Шумена, Великог Трнова), од којих се њих 270 чува у тонском архиву БНР. Она је..

објављено 13.7.19. 08.25

Дани бугарске културе, фолклора и традиција у Охриду

Од 29. јуна до 03. јула четврти пут заредом ће се одржати Дани бугарске културе, фолклора и традиција у Охриду. Они имају за циљ промовисање традиционалног бугарског фолклора /песама и игара/ у јеку туристичке сезоне у Охриду. На програму фестивалских..

објављено 28.6.19. 09.05

На Ивањдан тријумфује човек у хармонији са светлом и природом

24. јуна Бугарска православна црква слави рођење Светог Јована Крститеља, пророка и претече. У народу је празник познат као Ивањдан а везан је за различите обреде и веровања повезане са сунцем, водом и земљом. Датум се поклапа са летњим солстицијем..

објављено 24.6.19. 07.00