Финални гала концерт под насловом „Тројица тенора“ за који су карте распродате много пре почетка оперског фестивала „Барток Плус” у Мишколцу, Мађарска, претворио се у прави музички празник. На концерту Галеана Саласа из САД, Иштвана Хорвата из Мађарске и Михаила Михајлова из Бугарске атмосфера у препуној сали Националног позоришта у Мишколцу је била предивна.

Бугарин је имао веома успешан деби пред мађарском публиком. Када је изашао на сцену за своје прво извођење, била је то арија Ленског „Куда, куда“ из опере „Евгеније Оњегин“ Чајковског, Михаил Михајлов је био емотивно прилично уздржан. После концерта је рекао да није знао како ће мађарска публика реаговати, да су му очекивања од различите публике различита – рецимо, једно је певати пред словенском публиком, а друго пред мађарском публиком. Сваким следећим извођењем он је био „све отворенији“ а мађарска публика, која у ствари уопште није „хладна“, одмах му је узвраћала аплаузима који су постајали све бурнији, а потом је уследило узвикивање.

„Шлаг на торти“ гала концерта „Тројица тенора“ било је извођење арије Тонија из опере „Кћи пука“ Доницетија. У публици је настала права експлозија аплауза. За оне који не знају, да кажемо да када је мађарска публика посебно задовољна неким извођењем она реагује специфичним аплаузима – у таласима, а то ствара посебан осећај. Након финалних овација срећни извођачи су се по традицији окупили на сцени да би наздравили шампањцем. Ево шта је тада изјавио Михаил Михајлов:

Веома сам срећан! Срдачно су нас дочекали. Могу рећи да је мој први наступ у Мађарској успешан! Аплаузи су били као на спортском догађају. То помало изненађује али и веома прија! Осећаш да имаш фанове, осећаш се пријатно. То је веома леп доживљај.

Познато је да у Мишколцу и околини живи много Бугара, потомака бугарских вртлара, који су се у 19-20. веку доселили у Мађарску. Међу представницима бугарске заједнице је и гђа Марија Николаева, која је такође била на концерту.

Бугарка сам и већ 62 године живим у Мишколцу  – каже она. – Завршила сам Медицинску академију у Софији. Лекар сам. Лечила сам Мађаре а увек мислила на Бугаре. И мада нисам ни писац, ни песник, ни музичар, ни сликар, дивим се уметности и веома сам срећна када Бугари наступају у иностранству. Једноставно, срце ми јаче почне куцати кад чујем да ће доћи неки Бугарин. Пре неколико година овде је наступао бугарски виолончелиста  Венцеслав Николов… Од  2010. године не радим и једва чекам да дође неки Бугарин и да чујем нешто о Бугарима… 

А ево шта је рекао председник бугарске заједнице у Мишколцу г. Јанош Влчев:

Отац ми је Бугарин а мајка Мађарица. Рођен сам овде, у Мишколцу и много волим Бугаре, много волим Бугарску! Сваке године по неколико пута боравимо у Бугарској. Веома сам радостан што сам Бугарин и Мађар! У нашем граду живи око 40 бугарских породица, већина њих мешовитог етничког порекла. Окупљамо се за велике празнике - за 3. март, 24. мај и Митровдан – када се слави дан вртлара.

Превела и уредила: Албена Џерманова