14. септембра Бугарска православна црква обележава Воздвижење часног крста – црквени празник који је у народу познат као Крстовдан. Према древном хришћанском обичају на тај дан се у храмовима обавља водоосвећење а свештеници обилазе по кућама верника да би их пошркопили светом водом за здравље. Црквено предање казује да је Света Јелена – мајка цара Константина Великог, била ревносна хришћанка. Обилазећи Свету Земљу намислила је да потражи часни Крст Христов.  Њени напори крунисани су успехом. Пронађена су три крста те је царица била у недоумици како да распозна Крст Христов. У то време мимо тог места прошла је пратња са мртвацем и неко је рекао да мећу на мртваца редом један по један крст. Када су на њега ставили трећи крст, мртвац је оживео – по томе су препознали да је то часни и животворни Крст Христов. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину Великом а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог који је био подигнут на Божјем гробу и који и данас постоји.  13. септембра 335. године храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана, то јест 14. септембра. 

У Бугарској се сваке године у ноћи 13. на 14. септембар на хиљаде верника окупља у једном од највољенијих светих места код нас званом Крстова гора, у самом срцу планине Родопи. О исцељитељској моћи тог места сведоче приче људи који су се излечили од тешких и неизлечивих болести. Предање казује да је ту, на крстатом брду, закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је Царица Јелена послала свом сину. Према једном предању, у ноћи уочи Крстовдана Бог силази на земљу и испуњава сваку искрену молитву.

Бугарски народ овај празник повезује и са крајем лета и почетком јесење пољопривредне сезоне, а дан и ноћ се изједначују.