19. октобра бугарски народ и Православна црква славе успомену на Светог Јована Рилског /876-946. г./ До своје 25. године он је био чобан. Касније се замонашио и почео проповедати на различитим местима, углавном за владавине бугарског цара Петра I. У касним годинама је заживео испосничким животом у планини Рили где је основао Рилски манастир.

Његов подвижнички живот је протекао у доба растуће социјалне неједнакости због развоја феудалног система. Још за живота светитељ је био поштован и вољен. Чак је и сам цар Петар превалио за оно доба велико растојање од Великог Преслава до планине Риле да би се с њим лично срео. Јован се поклонио цару, али је одбио да прими његове дарове од злата. Он је људе подучавао вери, љубави и нади, тежњи ка скромном и достојанственом земаљском животу у предворју вечности. Помагао је људима који су били у нужди, исцељивао је болесне и вршио чуда. Једно од њих показује његову моћ и после светитељеве смрти. Када су се његове мошти привремено нашле у мађарском граду Острогону, тамошњи надбискуп није указао поштовање свецу, па је изгубио говор све док није отишао да се поклони моштима Светог Јована. Данас се мошти светитеља кога бугарски народ поштује као покровитеља и заступника пред Богом чувају у Рилској светој обитељи.

19. октобар се обележава и као Дан лекара у Бугарској, празник Софијске духовне семинарије (богословије) Светог Јована Рилског, бројних цркава и неколико града у Бугарској.