Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бојанска црква – културно-историјски бисер Бугарске

Фотографија: БГНЕС

Ове године се навршава 760 година од стварања чувених предренесансних фресака у Бојанској цркви и 40 година од њеног стављања на Унескову листу светске културне баштине. Тим поводом Национални историјски музеј и његова филијала - Бојанска црква организују међународну конференцију посвећену том амблематском споменику културе. Црква Светог Николе и Светог Пантелејмона у Бојани обновљена је и осликана 1259. г. донацијом овдашњег управника области Средеца (данашње Софије) севастократора Калојана и његове супруге Десиславе.

Који су фрескописци – то је и данас загонетка, али има доста хипотеза. Зато за ауторе генијалних мурала користимо збирни појам „Бојански мајстор”. Зидне слике из 1259. г. – укупно 240 ликова, представљају ремек-дела византијске и бугарске фрескописне школе из оног времена. Оне садрже низ иновативних елемената. Посебно импресиван је портрет средњовековне Бугарке Десиславе, који није насликан према црквеним канонима.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20