Костадин Атанасов осваја свет гласом бугарских гајди

Фотографија: лична архива

Недавно је Костадин Атанасов прославио јубиларни 50. рођендан. Популарни гајдаш је међу савременим виртуозима на традиционалном бугарском инструменту. Добитник је бројних домаћих и светских награда. До савршенства је овладао свирањем на старинским бугарским гајдама – џура и каба гајдама. Прешао је традиционални пут обуке – најпре је свирао у музичкој школи при читалишту у свом родном селу (сада граду) Хаџидимову у Пиринском крају, затим је завршио Националну школу фолклорних уметности у Широкој лаци и Пловдивску музичку академију „Асен Дијамандијев“. Од 2000. г. је члан оркестра и солиста Државног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“. Има доста снимака за БНР, издао је и самостални албум. 2007.г. у Сеулу, Јужна Кореја на фестивалу светских мајстора проглашен је „Гајдашем бр. 1“. Уметност Костадина Атанасова позната је у многим европским земљама, а такође и у Јапану, Израелу, САД. Окретао се и другим жанровима, радује се успесима својих ђака – гајдаша.



Костадин Атанасов евоцира успомене на неке важније епизоде у свом животу:

Рођен сам у Хаџидимову. Тамо смо имали гајдашку школу коју је основао Љубен Дрјанков – предавач из града Гоце Делчев. Тада сам већ имао хармонику, поклон од баке. Али када сам чуо звук гајди, одмах сам заборавио на хармонику. Било ми је тада око 10 година.Имам незаборавне успомене са концерата у свету. На фестивал у Јужној Кореји путовао сам на предлог Министарства културе и нашег ансамбла. Са собом сам понео двојнице, пиштаљку, окарину, кларинет, џура гајде. Одсвирао сам компилацију коју сам завршио корејском мелодијом. Ово извођење је изазвало бурне аплаузе. За мене је сваки наступузбудљив без обзира да ли је на концертном подијуму, у неком Дому културе или на празничном окупљању. Друго учешће којег ћу се увек сећати, јер је било на високом нивоу, je у ораторијуму посвећеном бугарским Јеврејима који је написао композитор Георги Андрејев. Извели смо га у Њујорку (2011) и Бостону (2013), за време турнеје ансамбла по САД. Мени је био изазован тај склад бугарских инструмената и класичног оркестра – звучи фантастично. Допадају ми се такве идеје. Имам пуно талентованих ученика.У ансамблу сада свира Мартин Љамов који је један од њих и то ме јако радује. Моја супруга Ралица Атанасова је певачица у ансамблу „Филип Кутев“. Наше кћери су завршиле Националну музичку школу“Љубомир Пипков“. Елена је дипломирала новинарство на Софијском универзитету „Св. Кл. Охридски“ и сада ради као стручњак за односе са јавношћу.Слава је виолинисткиња, од четири године студира на Фолкванг Универзитету уметности у Есену, Немачка, у класи виолине проф. Минча Минчева. Она је наступила на једном концерту који смо летос приредили у Бургасу. Представили смо дела Георгија Андрејева за гудачки квартет, гајде и вокал. Био сам срећан што смо на сцени наступили заједно.


Превод: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

Етнографска изложба представља у Софији симболе плодности из Северне Македоније

Музејска поставка из Републике Северне Македоније представља у Софији богатство обреда и ритуала посвећених плодности на подручју Балкана. Она је приређена у пет сала Националног етнографског музеја у а отворена је за посетиоце до средине јануара..

објављено 2.11.19. 08.05

Родољубива књига прича о старим традицијама града Елин Пелин

„На Дан Светог Духа се не ради – да не пада град. На Петровдан се само жање и пласти сено. На дан Светог Симеона Столпника (1. септембра) износи се зрно за сетву и носи у цркву… Руковет цвећа веже се на рало а кад кренемо испред нас проспемо воду –..

објављено 22.10.19. 08.00

Музејска експозиција новог типа дочарава традиције у средњогорском селу Чавдар

Фолклор је драгоцена нематеријална баштина нашег народа који се одликује великим богатством и посебним регионалним специфичностима. Вођени идејом да су реконструкције народних обичаја и празника атрактивне како страним, тако и домаћим..

објављено 20.10.19. 08.15