Град Белене – острво католицизма у северној Бугарској

У подунавском граду Белену данас живи око 8.000 људи. Већину њих чине католици који вековима чувају нетакнуту веру и традицију. Реч је о најбројнијој католичкој заједници на северу Бугарске.

Шта знамо о католицима у Белену?

Још за време Турака су се многи павлићани доселили на подручје данашњег града Белена на Дунаву. У 17. веку их је Петар Солинат – папски мисионар из францисканског реда, иначе босанског порекла, који је касније постао први католички бискуп Бугарске, придобио за католичку цркву. Након угушења Чипровског устанка (1688), велики део католика одбегао је у Влашку, али се касније већина њих вратила у Белене. Католичка заједница у том граду преживела је и комунистички режим.

Плимски талас је 1949. године уништио историјски центар града. Тада су заувек нестале једне од најупечатљивијих зграда у граду. Данас се на том месту уздиже статуа папе Јована Павла II (1920-2005). 

Споменик папи Јовану Павлу II израђен је од бронзе у Пољској, висина му је 3 м
У симболичној равни то није нимало случајно:

„Током 80-их година 20. века је свети отац позвао на очување и промовисање историје бугарских католика, као и да се отворено прича о томе како су били прогањани и убијани католички свештеници у Бугарској,“ каже Мирослав Михајлов, друштвени посленик и парохијанин локалног католичког храма.

Евгенииј Босилков – први бугарски католички светац

Људи у том крају су папи Јовану Павлу II захвални и на још једној ствари. 1998. године је у базилици Светог Петра у Риму поглавар римо-католичке цркве, на течном бугарском, прогласио за свеца рођеног у Белену бискупа Евгенија Босилкова, који је постао жртва комунистичког терора у Бугарској.

Монсењор Евгениј Босилков и његови парохијани
У беленској цркви Рођења Блажене Деве Марије налази се тзв. светлиште где се чува делић моштију бискупа. 

Турци су четири пута палили храм који је саграђен у 15. веку, али су га мештани 1860. године обновили, сазнали смо од Мирослава Михајлова. До изградње храма Светог Александра Невског у Софији 1912. године, црква у Белену је била највећа хришћанска богомоља у земљи. Капители стубова су од мермера из Кине. У дворишту храма постављена је статуа Деве Марије, која је израђена у Италији. Наспрам ње налази се биста монсењора Евгенија Босилкова.

Статуа Блажене Деве Марије у дворишту храма
Зашто је сат на цркви заувек стао на 11.30?

11. новембра 1952. године је у 11.30 часова, након намештеног суђења, у Софијском затвору над монсењором Евгенијем Босилковим извршена смртна казна. У комунистичко доба је католичка вера била забрањена. У храм Рођења Блажене Деве Марије ушли смо током недељне мисе коју је водио отац Паоло Кортези. Црква је била пуна народа. Млади човек свирао је на гитари поред олтара, остали су певали и упућивали Богу молитве. С леве стране, у малој ниши се налази крстионица, а преко пута ње је капела посвећена бугарском свецу.

Свештеник Паоло Кортези води недељну мису у храму Рођења Блажене Деве Марије
„Ово је знак како живот почиње и завршава се, али сви ми смо позвани да будемо свети. Зидови цркве покривени су фрескама на којима су приказани свеци из 20. века. Сви они су живели и радили на различитим местима широм света, али су свој живот посветили Христу,“ рекао је Мирослав Михајлов.

На улазу у храм налази се капела посвећена мученицима 20-21. века, који су страдали због вере
Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова

Още от Полет над Родопите