Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

45 година од усвајања националне химне Бугарске

Навршило се 45 година од усвајања националне химне Бугарске „Мила Родино“ („Домовино мила“) која је неизоставни део државне симболике. Ова ауторска песма створена 1885. године‚ дуго година је сматрана народном. Постала је национална химна наше земље 8. септембра 1965. године када је Президијум Народног собрања прогласио указом нову химну Бугарске. Она је први пут интонирана 9. септембра на свечаностима поводом прославе 20. годишњице социјалистичке револуције код над.
Прва химна земље после ослобођења од отоманске владавине је корачница „Шуми Марица“. За време комунистичког управљања најпре ју је заменила бодра корачница „Републико наша, здраво ти!“‚ а касније је као национална химна прихваћена песма „Бугарска мила“. У раним 60-им годинама песник Георги Џагаров је покренуо полемику око исувише совјетизиране химне и предложио да се она замени старом родољубивом песмом „Мила Родино“ („Домовино мила“).

Занимљива је њена историја. Ту песму је написао Цветан Радославов из града Свиштова који потиче из породице родољубивих Бугара. Његов отац и дедови су били имућни и добро образовани људи‚ а у бугарској историји су остали због свог великог доприноса духовном и политичком успону нашег народа. Цветан Радославов се одмалена почео бавити науком и уметношћу. Приватни учитељ музике му је био композитор Јанко Мустаков‚ оснивач првог бугарског хора. Године 1885. Цветан Радославов се вратио из иностранства да би се прикључио бугарској војсци за време Српско-бугарског рата. Текст и мелодију песме „Горда Стара планина“ написао је на броду‚ на повратку из Аустрије. Нешто касније су научници утврдили да музика увелико подсећа на у оно доба популарно коло из његовог родног места. Текст и мелодија песме претрпели су бројне промене‚ првобитно због чињенице да је она сматрана народном. Објављена је у бројним збиркама песама без навођења имена аутора. Чак су и сестре Цветана Радославова које су је радо изводиле на породичним и јавним журкама‚ прилично касно сазнале да је управо њихов брат створио ту песму. Познато је да је Цветан Радославов био изузетно образован и ерудиран човек. Према његовим биографима он је био личност енциклопедијског знања и еминентан научник европске величине. Одбранио је докторску тезу код Вилхелма Вунта – оца савремене научне психологије. Млади човек је одбио каријеру предавача у неколико европских метропола и вратио се у домовину. Био је учитељ у Априловској гимназији у Габрову‚ а затим у Русеу и Софији. Предавао је западне и древне језике‚ психологију‚ етику‚ логику. Године 1964. расписан је конкурс за нову државну химну‚ којом приликом комисија није одобрила ниједну од понуђених песама. Тада је песма „Домовино мила“ била позната у обради композитора Добрија Христова‚ у којој је коришћен део оригинала.

Године 1964., са нешто промењеним текстом, ова песма је први пут изведена као химна социјалистичке Бугарске. Касније су композитори Филип Кутев и Александар Рајчев направили нову оркестрацију. После демократских промена код нас Седми проширени састав Народног собрања је, радећи на новом Уставу земље, размотрио и низ предлога за нову државну химну. Међутим, парламентарна већина се опет определила за песму „Домовино мила“. Ево и текста националне химне Бугарске:

Домовино мила

Горда Стара планина,
до ње Дунав се плави,
сунце Тракију огрева,
над Пирином пламти.

Домовино мила,
ти си земаљски рај,
твоја лепота, твоје очаровање,
ах, бескраjни су.

Аутор: Албена Безовска
Превела: Марина Бекријева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20