За само годину дана у природном парку Беласица изграђене су четири туристичке стазе, свака од којих има своју „тему“. То су „Живот кестенова“, „Лептири и цвеће Беласице“, „Пријатељи“ и „Мравља стаза“. Називи тих стаза указују на шароликост биљног и животињског света на Беласици. „Прве две стазе почињу у подножју планине, код села Коларово и Јаворница, прича Тоња Тодорова из Регионалног историјског музеја у Благоевграду. „Мравља стаза“ почиње од планинарског дома Конгур, а њена дужина је 1 сат и 20 минута. Замисао је да помоћу ње туристи сазнају више о овдашњим врстама које смо изабрали. На стази су размештене четири информативне табле које представљају црвеног шумског мрава, једног од само неколико заштићених бескичмењака у Бугарској. Табле пружају информацију о значају мрава, тих малих, а значајних створења.“ У свету је познато преко 12.000 врста мрава. У Европи међутим има само 150. Слично осама и пчелама, мрави такође живе у друштвима са строгом хијерархијом.

„Друга стаза, звана „Пријатељи“, представља дрвеће, наставља Тоња Тодорова. - Изабрали смо десет врста дрвећа типичних за планину Беласица. Стаза почиње код планинарског дома Беласица и наставља се према сликовитом Лешнишком водопаду. Њена дужина је 1 сат и 40 минута. На обе стазе туристи имају могућност да користе оспособљене водиче. Наравно, то није обавезно, ми имамо издате летке са објашњењима и не постоји опасност да човек залута.“

Осим тога, испред домова од којих полазе туристичке стазе стоје информативне табле. Таквих табли има и у околним селима и у граду Петричу. Туристи могу да одседну како у самим планинарским домовима, тако и у кућама за госте у планинским селима, а мештани већ добро схватају да могу добро зарадити од сеоског туризма. То доприноси и очувању локалних традиција и старих заната који изазивају интересовање поштовалаца сеоског живота и локалних традиција. Зато становници свих околних села нуде своје куће гостима из целог света, а локални фолклорни ансамбли имају богат репертоар.

„Наравно, додаје Тоња Тодорова, треба урадити још много тога, али први кораци су већ начињени. На почетку мештани нису могли да поверују да ће у њихов крај долазити туристи. Природа планине Беласица је нетакнута, јер нема много људске активности. Након доделе статуса природног парка, међу приоритетима у раду његове дирекције је развој алтернативних облика туризма. Постоје организоване групе које посећују планину. Број туриста је у порасту, а ми се надамо да ћемо гостима добро представити природу нашег краја. Желимо да планина Беласица буде довољно привлачна за туристе.“

Аутор: Дарина Григорова
Превео: Георги Стојчев
Слике: аутор