До средине 19. века ову планину нису посебно означавали на географским мапама. Сматрало се да је она део свих малих планина око Витоше које су носиле назив Коџа Балкан.
Планина је сачињена од три дела који обухватају површину од око 20 квадратних километара. Искусни планинари могу да направе пешачку туру од неколико дана, а има доста прилика и за оне који воле краће шетње. И мада су некадашње вековне шуме нестале, и данас је тражена сенка грабових и букових шума, поготово уз мирисе планинског биља и цвећа на пропланцима. Момчил Цветанов је планинарски водич у једној од софијских туристичких агенција. Само у последње три године он је водио преко 80 група туриста по бугарским планинама. Ево његовог мишљења о Љулину:

„Љулин нуди изузетне панорамске погледе. Ако направите туру по њеним најнижим, северозападним делом, пред вама ће се отворити поглед на Трнски крај и суседни Верилско – Рујски планински ланац, као и према Чепинској планини. У овим ниским планинама крију се нека од најлепших места код нас, а панорамски призори су невероватни. Љулин има добре саобраћајне везе. Железничке пруге представљају сигурно средство да се дође до саме планине чак и зими када су путеви завејани и аутомобили и аутобуси не могу да се крећу. Возом на пример може се отићи до села Радуј, које је полазиште многих тура по Љулину. Недалеко од села налази се врх Криви камак који има око 1120 м надморске висине. Чим се попнете изнад нивоа смога суседних Софије и Перника, видећете море планинских врхова и плаво небо изнад себе.“

По речима искусног планинара, планина Љулин је најбоље одредиште за шетњу оних који одмарају у бањском градићу Банкја. Изазов за љубитеље планинарског пентрања представља највиши врх планине са смешним називом Дупевица који се налази на 1256 м надморске висине. Ништа мање сликовит је и врх Рајловско градиште који се уздиже на 1199 м у западном делу планине. У Средњем веку на њему се налазила тврђава перничког владара Кракре. Љулин је познат и по неколико манастира, о којима такође прича Момчил Цветанов:

„У овдашњим су се манастирима крили српски војници у време османске најезде. Манастир Св. Тројице крај села Клисура је из 10. века. А манастир Св. Кирила и Методија, који је сад изгорео и који је познат и као манастир Св. Краља (по српском краљу Стефану Милутину), основан је још у 4. веку. Налази се на локацији Манастирске ливаде. Ту се налази и планинарски дом, где се може добро појести и кренути у шетњу до највишег врха, Дупевица. На Љулину има и других манастира, у околини села Дивотино, Големо Бучино, Радуј и града Банкја. А на многим местима се могу видети капеле или само крстови, за које су везане различите легенде.“

Аутор: Венета Николова
Превод: Георги Стојчев