Подкаст на српском
Размер на шрифта
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

Криза не утиче битно на богатство Бугара

Економски аналитичар Георги Стоев: „Целокупно богатство домаћинстава - што укључује како финансијско, тако и стамбено богатство – смањује се на 160 милијарди лева или 80 милијарди евра, што је последица снижења цена стамбеног простора за 22%“
Фотографија: Тања Харизанова
Нема података, који би указивали да су Бугари сиромашнији у поређењу са 2008. годином. То је објаснио у интервјуу за Радио Бугарску економски аналитичар Георги Стоев. Показало се да криза није окрњила богатство бугарских домаћинстава у економском смислу, због тога што оно углавном обухвата куће, поседе, њиве и другу имовину. Оно и даље постоји, и даље припада истим власницима, а једина разлика је што је вредност имовине, мерена у новцу нижа, због дефлације имовине у целом свету.
Какве губитке трпе бугарска домаћинства данас?

„Целокупно богатство домаћинстава - што укључује како финансијско, тако и стамбено богатство – смањује се на 160 милијарди лева или 80 милијарди евра, што је последица снижења цена стамбеног простора за 22% - објашњава економске податке Георги Стоев. – Можемо рећи да је смањење богатства Бугара од око 40 милијарди лева, измерено у новцу. Ипак, тај новац данас купује више робе, услуге и имовине, од купљених прошле године. Он носи велике камате на депозите, њиме би могло да се купи више стамбеног простора и потрошачке робе, због постојеће дефлације на већем делу тржишта. Истина је да је новца мање, ако га меримо еврима или левовима, али он даје много већу куповну моћ у односу на претходну годину.“

Шта се дешава са финансијским богатством Бугара? Показало се да је скоро 67% финансијске имовине држано као депозит, а око 21% тог новца је у сламарици. Што се тиче дугова по кредитима, на њих отпада 55% укупног прихода домаћинстава што није много, када погледамо шта се дешава у свету.

Где се налази Бугарска ако је упоредимо са осталим земљама Европске Уније?

„У Бугарској, кредитна дуговања у односу на приходе су око 3 пута нижа од оних у ЕУ – изјављује Георги Стоев. – Тј. просечни Европљанин је знатно више задужен и у незгоднијој је позицији од просечног Бугарина у периоду садашњих финансијских проблема. С те тачке гледишта и криза ће нас погодити слабије. Али, да се не варамо – велики део кризе долази споља и ма колико ми били у доброј позицији, потребно је да најпре оживе америчко и европско тржиште па тек онда да говоримо о стабилизацији.“

На основу економских показатеља можемо тврдити, да Бугари живе на исти начин, као и пре кризе.

„Макроекономска статистика ничим не показује, да је живот Бугара постао сиромашнији или гори, убеђен је економски аналитичар. - Изузев основних сектора којима доминира држава као што су образовање и здравство, где се сваке године ствари погоршавају и у погледу квалитета услуге, и у погледу виших цена које плаћамо у облику социјалних доприноса. Тј. ако искључимо те секторе у којима постоји државни монопол, у осталом делу тржишта Бугари се не би требало осећати сиромашнијим него 2008. године“.
Тему остављамо са отвореним крајем и без коментара, због тога што би песимиста рекао да је чаша полупразна, а оптимиста полупуна.

Превео: Дарјан Бојков
По публикацията работи: Тања Харизанова

Више из ове категориjе

Крајем године расте пословни оптимизам привредника

Привредна конјунктура у земљи се у новембру 2022. године побољшала елиминишући тиме негативне резултате забележене у октобру. Повољнија пословна клима забележена је у свим секторима, показују резултати најновијег истраживања Националног завода за..

објављено 29.11.22. 14.13

Размена робе између Бугарске и Северне Македоније повећана за 25%

Почетком децембра ће Скопље бити домаћин Бугарско-македонског пословног форума. Очекује се да ће у 2022. години размена робе између Бугарске и Северне Македоније премашити 1 млрд евра у односу на 747 млн евра у 2021. години. У првих 8 месеци 2022...

објављено 29.11.22. 11.48

Гас у децембру поскупљује за 19%

У децембру ће доћи до поскупљења цене природног гаса за око 19%, постало је јасно на седници Комисије за енергетику и водопривреду. Тако ће се један мегават-сат продавати за око 145 лева без пореза и накнада. Као главни разлог поскупљења,..

објављено 28.11.22. 14.05