Амбасадор Србије у Бугарској Александар Црквењаков: „Србија и Бугарска могу да имају много боље и много квалитетније односе.“

Гост Радио Бугарске је био амбасадор Србије у Бугарској Александар Црквењаков. Са њим је разговарао Дарјан Бојков.
Ваша екселенцијо, Ви сте од недавно у Бугарској, али сте, будући да сте свој радни век посветили новинарству, добро информисани о нашој земљи. Били сте генерални директор Радио-телевизије Србије у време, када су наш радио и Радио Београд потписали споразум о сарадњи. За разлику од новинарске професије у којој се лоше вести сматрају добрим вестима, у дипломатији је сасвим другачије.
Бугари и Срби, иако суседи, не познају се добро. Тренутно је „јагма“ за проналажењем партнера с друге стране границе, како би се конкурисало по привлачним грантовима ИСПА програма.

„Нисам сигуран да се у новинарству баш увек лоше вести сматрају за добре вести. Лоше вести су чешће вести, док су у дипломатији добре вести заиста добре и лоше заиста лоше. Слажем се и са констатацијом да се Бугари и Срби, иако суседи, слабо познају, у односу на то колико би могли да се познају. Једноставно, дели нас скоро пола века веома тврде границе. Везе су углавном биле путем радио таласа – радио програма, телевизијских програма, музике итд. и то је оставило своје последице. Овде у Софији људи знају много о српским филмовима и телевизијским серијама, српској популарној музици, али примећујем да јако мало знају о положају Србије у међународним односима, о економској снази Србије, о актуелним догађајима у Србији... Ту је један знатно мањи ниво знања. Слично је и у Србији када је Бугарска у питању, која је одувек сусед на истоку, који је био у оквиру Варшавског пакта, тј. није имао везе са Србијом у политичком и економском смислу. У међувремену ствари су се веома промениле у односу на међународни положај Бугарске, на економску снагу Бугарске, на перспективе Бугарске, али нисам сигуран да су сви у Србији свесни тога.“

Политичари стално понављају да су односи између Бугарске и Србије најбољи у последњих 100 година. У пракси, чини се, није тако. Скоро и да се не сећамо када је неки бугарски министар посетио Србију и обрнуто.
Робна размена између две земље прошле године достигла је скоро милијарду долара. Бугарска је међу 10 највећих страних инвеститора у Србији по броју приватизованих фирми. Може ли више?

„Један од разлога зашто сам као земљу свог службовања бирао Бугарску је и то што овде имам пријатеље, то што волим Бугарску као земљу, што сматрам да Србија и Бугарска могу да имају много боље и много квалитетније односе него што их сада имају. Без обзира што се врло често каже да Србија и Бугарска имају најбоље могуће односе у историји, ја сматрам да они могу бити много бољи. Што се тиче политичких посета, оне нису толико ретке као што се можда чини. Председник је био овде прошле године, сада уговарамо да се то понови, претпостављам да ће се и десити. По мени недостаје права економска сарадња, која је још увек на неком нижем нивоу. Ту је присуство бугарског капитала само формално, тј. имамо резултат који је заиста лош. У Србији се, барем у приватним круговима, оцењује да су те куповине веома неквалитетне. То је једно поље на коме би могло више да се ради. Што се тиче присуства српског капитала у Бугарској, мало је другачија ствар. Овде је направљена једна велика инвестиција, овде је купљен ланац Пикадили који успешно ради, али су други сегменти у којима је присутан српски капитал готово невидљиви. Ја мислим да је више од 200 фирми у Бугарској које имају у себи српског капитала, али не видим где су оне и шта раде. Из укупне структуре трговинских односа између Бугарске и Србије види се да је то једна врло озбиљна размена по европским критеријумима. Дакле, око милијарду долара у 2008. години, вероватно ће та размена мало опасти у 2009. години због кризе, али без обзира на то у питању је прилично озбиљна размена. Али када погледате структуру размене, види се да то није робна размена 21. века – у питању је тешка металургија, челик, електроде, старо гвожђе итд. Ја процењујем да су и бугарска, и српска привреда на нивоу који омогућава много квалитетнију размену. Не кажем да је ово лоше, али има још много робе, која такође може да иде у размену и да се она учини квалитетнијом, племенитијом, тако рећи.“

Годинама се говори о изградњи аутопута Ниш-Софија, о разним инфраструктурним пројектима, о отварању нових граничних прелаза. Докле се стигло са тим?

„Могу да кажем једну добру вест. Србија ће до средине 2012. године завршити комплетан аутопут. Српска надлежна министарка која је пре две недеље била овде, је обећала завршетак тих радова. Остаје део од границе до Софије, који спада у исти коридор, али тај део не спада у приоритете надлежних за путне мреже у Бугарској. Али ће бугарска страна размотрити прављење тих 50-60 километара. Што се тиче железничке инфраструктуре, ту ствари стоје знатно лошије, због тога што је то огромна инвестиција, а пруга између Ниша и Софије је у јако лошем стању, пруга иде кроз јако тежак терен. Тако да је то знатно крупнија инвестиција од аутопута. Постоје договори о саобраћајницама које иду преко границе и отварању нових граничних прелаза. То је нешто што ме политичари обе стране стално питају, шта се дешава са тим, као да нека трећа страна треба да обави те послове, а не они, али то се споро реализује. Гранични прелаз код Зајечара је у плану, тамо је и део инфраструктуре урађен, преостаје само још око 500 метара пута са српске стране и око 3-4 километра са бугарске стране и ја са своје стране покушавам да натерам и једне, и друге да се то што пре одради, како би се стимулисао локални саобраћај, контакт између људи, локална трговина итд.“

Косово је и даље неуралгична тачка која, у случају ескалације, може да угрози цео регион. Бугарска је признала независност Косова...

„Што се тиче Косова, морам да кажем да је оно једно од оптерећења која стоје у српско–бугарским односима. Проглашењем Косова независним нарушава се интегритет и територијални суверенитет Србије. Овог тренутка ситуација је таква да се трудимо да поштујемо став оне друге стране, у смислу да га констатујемо, да у оквиру тога покушамо да нађемо решење које неће бити ометано.“

Ваша екселенцијо, незаобилазно је и питање бугарске националне мањине. Бугарска мањина једна је од 21 етничке заједнице у Србији, обухваћених последњим пописом 2002. године. Према попису у Србији живи више од 20.000 припадника бугарске националне мањине, односно Бугари чине 0,27% укупне популације Србије. Бугари у Србији тренутно су суочени са проблемом информисања на матерњем језику. Укинут је програм на бугарском језику на Радио Сурдулици, обустављено издавање дечјег листа „Другарче“, часописа за књижевност, науку и културу „Мост“... Нажалост Радио-телевизија Србије, чији сте Ви били генерални директор укинула је телевизијску емисију „ТВ Журнал“, и емисију на бугарском језику на Радио Нишу...

„То је резултат општег смањивања буџета министарстава. Буџет министарства културе је смањен за 40%. Много важније за мене је да се одржи ниво наставе, тј. да се одржава настава на матерњем језику. Проблеми су у суштини резултат европских захтева. Европа је од Србије тражила да направи такав закон који ће регулисати позицију радио-телевизије да врши емитовања на локалном нивоу. Дакле, радио-телевизија Србије, направила је могућност да се из Ниша на пример емитује програм РТС-а, а РТС има обавезу да брине о томе да се емитује програм нпр. на бугарском језику. Пошто више не може да функционише као огранак РТС-а у Нишу, која не емитује сопствени програм, већ све мора бити емитовано из Београда, по том закону, тј. по европским препорукама. Остаје могућност да се све то организује на локалном нивоу са локалним средствима. То је у суштини једна лоша последица добрих намера. Тај проблем је решив, то је моје мишљење новинара, а не дипломате, и то на локалном нивоу. Треба наћи неко оперативно решење у договору са локалном самоуправом, тако што би нека од локалних радио станица прихватила да емитује програм на језику националних мањина.“

Подели

Амбасадор Србије у Бугарској Александар Црквењаков: „Србија и Бугарска могу да имају много боље и много квалитетније односе.“

Више из ове категориjе

Колико ће Бугаре ове године коштати васкршња трпеза?

Европски парламент рекао коначно „да“ Пакту о миграцијама и азилу

Синди Николофски – Албанка са бугарским коренима у Софији

Европски парламент рекао коначно „да“ Пакту о миграцијама и азилу

Колико ће Бугаре ове године коштати васкршња трпеза?