У историји уметности познато је више случајева када се испод горњег слоја неког сликарског платна открива слика другог уметника створена у ранијој епохи. Управо на такву слику са бројним културним наслагама подсећа Пловдив‚ други по величини град у Бугарској. Древни и вечити град - тако га зову његови становници који сматрају Пловдив културном престоницом Бугарске са древном и богатом историјом.

Чак и онима који никад нису долазили у Пловдив‚ најпознатији је стари део града. Данас стрме калдрмисане уличице овог архитектонско-историјског резервата врве од страних туриста. Човек се може часовима шетати њима, а да му не досади разноликост фасада кућа из доба Препорода, дворишта утонула у зеленило, комфорни кафићи, галерије и мале продавнице антиквитета. О томе како се некад одвијао живот у Старом граду прича Румјана Стојева – Титерјакова из Асоцијације водича у Бугарској.

„Архитектура Пловдива је заиста импресивна. Непоновљиву атмосферу Старог Пловдива стварају пре свега бројне велелепне куће из доба Препорода које су врхунац ове врсте архитектуре у Југоисточној Европи. Поглед туриста привлаче спољашни украс и јарке боје кућа‚ али осим богато декорисане, оне су биле и врло комфорне. За старе бугарске куће типичан је веома занимљив спој балканске архитектуре и оријенталних елемената са европским намештајем. Већина њих‚ посебно у другој половини 19. века‚ грађена је на начин који сведочи о имућности и смислу за лепоту њихових власника. Стари Пловдив је био средиште активног градског живота, а трговачки дућани и радионице су се налазили у некадашњој четврти „Капан“. Нажалост‚ она је изгорела приликом пожара 1906. године. И дан данас уличице на месту некадашње четврти носе имена заната, рецимо Златарска‚ Абаџијска‚ Железарска /Гвожђарска/ и сл. Међутим‚ зграде су сасвим нове и немају ништа заједничко са онима у некадашњој четврти „Капан“.

По речима гђе Стојеве стари део града је био природни декор многих бугарских и страних филмова. Овде има преко 250 старинских кућа са очуваним екстеријером и интеријером у свом првобитном облику. Неке од њих су претворене у музеје и галерије‚ друге пак се користе као камерна сцена музичких и позоришних представа.

„Галерија „Тракарт“ је смештена у кући подигнутој на темељима грађевине из римског доба – наставља Румјана Стојева. – Експозиције галерије се стално обнављају, а овде се често одржавају семинари и пројекције филмова. Галерија представља и својеврстан музеј мозаика. Сви експонати су потпуно аутентични.“

У Пловдиву има скоро 200 споменика културе из различитих епоха, од чега је 30 од националног значаја. Међу најимпресивнијим је свакако Античко позориште из римског доба /с краја 1. и почетка 2. века/ у којем се и дан данас одржавају представе – од раног пролећа до касне јесени. У свету има седам активних античких позоришта и ово је једно од њих. Пловдив је популаран и као град фестивала.

„Можда највећи број туриста привлачи фестивал оперске уметности „Вердијеве вечери“ који се одржава у јуну – каже Румјана Стојева. – На почетку су фестивалске манифестације приређиване на једном од брежуљака на којима је смештен град. Данас оперска музика звучи на сцени Античког позоришта и доживљај је заиста непоновљив. Након реконструкције позоришта у 80-им годинама‚ због одличне акустике, оно је претворено у сцену замашних позоришних и оперских спектакала. На истој сцени одржава се и Међународни фолклорни фестивал. „Филмске ноћи Филипополиса“ су друга важна приредба у граду која привлачи бројне туристе. Почетком септембра обележавају се и празници Пловдива‚ а сваке године он дочекује бројне госте у Ноћи музеја и галерија. У граду се налази највећи број приватних уметничких галерија – њих преко 30.“

Пловдив зрачи аристократском елеганцијом и шармом. Многе од кућа претворене су у културна средишта, у којима се организују изложбе, концерти, књижевне манифестације. У граду има бројних џез клубова‚ пуно старих и нових хотела и велелепних зграда. У Пловдиву се сваке године одржава и Међународни сајам прехрамбених производа и технологија. Многи туристи који су једном дошли у Пловдив‚ поново се враћају због непоновљиве атмосфере овог лепог бугарског града.

Превела: Марина Бекријева