Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вилијам Глeдстон и бугарска ствар

Портрет и карикатура Вилијама Гледстона и корица књиге "Бугарска страва и Источно питање"
Фотографија: Архив
29. децембра 1809. године рођен је велики британски политичар, чувени оратор, публициста и писац Вилијам Глeдстон, чије је име тесно везано за ослободилачке борбе бугарског народа од петовековне османске владавине.
Поводом тог датума Државна агенција за архиве је заједно са Народном библиотеком приредила документарну изложбу "Вилијам Глeдстон и бугарска национална ствар". На отварању изложбе говорио је британски амбасадор у Бугарској Његова екселенција Стив Виљамс:

"Вилијам Глeдстон доминира у викторијанској политици пошто је у четири наврата био на положају председника владе. Он је присталица идеје о слободној трговини, оснивач је Поштанске штедионице и увео је државно начело у образовном систему у Енглеској. Огромне су његове заслуге у области људских права и слободе и подстицања политичке и економске слободе. Глeдстон и данас је сматран једним од најистакнутијих британских премијера. А Винстон Черчил је међу онима који га сматрају својим инспиратором. Он ће се упамтити не само као председник владе, него и као велики реформатор и свесрдан хришћанин. Потресен причама о масакру на хиљаде Бугара после Априлског устанка 1876. године, Глeдстон је објавио полемичку брошуру под насловом "Бугарска страва и Источно питање". За месец дана продато је 200.000 примерака његовог памфлета. Глeдстон инспирише и друге утицајне личности као што су Ђузепе Гарибалди да се придруже бугарској ствари и у основи је истицања општеевропских захтева за реформисање Отоманске царевине. Све то доприноси поновном афирмисању Бугарске као независна нација у 1878. години. Активност Глeдстона претвара га у хероја и његово је име на устима сваког Бугарина."

Према историчару Румену Генову Вилијам Глeдстон је најзначајнија личност у Великој Британији, која се заступа за Бугаре у нарочито драматичним тренуцима наше историје. Подржава нашу националну ствар, када је она праведна и до краја свог живота се занима за ситуацију у Бугарској.

"Он ради све то у доба када је Велика Британија водећа међу великим силама Европе, а према некима чак је суперсила XIX века – каже доцент Генов. – Будући изузетно утицајан политичар, Глeдстон је пре свега хришћански државник, који сматра да се моћ и значајност земље заснивају пре свега на принципима морала. Због тога он брани и подржава и друге народе који теже слободи и независности: Ирце, Грке, Италијане, Авганистанце, Зулусе... Он је познат бугарској јавности још у 60. годинама XIX века, када је први пут био на положају британског премијера, али су га прогласили за хероја 1876., када је ватрено жигосао зверства која је починила султанска влада и истакнуо моралну одговорност тадашњег британског кабинета који је толерисао масакр у Бугарској у име очувања статус квоа у Југоисточној Европи. Неко би рекао: шта је заправо урадио Глeдстон – писао брошуре и држао говоре. Али не смемо заборављати, да је у оно доба реторика била од посебног значаја и да су основни покретач управљања Британском империјом биле у ствари идеје које су изношене у парламенту. А штампа се претворила у четврту власт. Због тога је ефекат Глeдстонове интервенције био огроман и Бугари из оног доба су то правилно оценили. Још 1876. године Тодор Икономов, велики бугарски интелектуалац и политичар је написао да је својим односом према Источној кризи Глeдстон подигнуо споменик у срцу сваког осећајног Бугарина. За наше сународнике из оног доба Глeдстон се сврстава међу ослободиоце Бугарске. Он се и даље залаже и брани бугарску ствар, изражавајући увереност да Бугари могу да управљају сами собом преко новоусвојеног Устава, као и подржавајући Обједињење Северне и Јужне Бугарске 1885. г."

Бугари и данас су дубоко захвални Глeдстону. Обележавање 100. годишњице његовог рођења 1909. г. претворило се у националан празник, истиче Румен Генов. Одржане су свечане седнице у Парламенту и Софијском универзитету, грађани, официри и ученици су организовали бројне манифестације у многим градовима земље, а у свакој цркви служене су свечане литургије. Чак је у Велику Британију отпутовала делегација која је на споменик Глeдстона ставила огроман сребран венац са натписом "Великом Вилијаму Глeдстону од захвалног бугарског народа". Када је 1928. године Софију посетио његов син виконт Херберт Глeдстон, он је проглашен почасним грађанином престонице, а његов боравак је изазвао масовне митинге и поворке у израз захвалности. Пре 20 година, нешто после почетка промена, код нас је боравио и сер Вилијам Глeдстон, праунук великог државника, ради отварања изложбе која је приређена у сећање на његовог великог рођака. Овом приликом он је поклонио Бугарској личне предмете и књиге свог деде. Неки од њих данас се могу видети у експозицији Историјског музеја.

Данас име Глeдстона носе улице у многим бугарским градовима и једна од најугледнијих и престижних школа у земљи. Двојица бугарских историчара – проф. Андреј Пантев и доц. Румен Генов написали су о њему књиге. Поводом 200. годишњице његовог рођења Нови бугарски универзитет је организовао међународну конференцију. Припрема се и документарни филм о Глeдстону. Удружење "Мати Болгарија" приређује концерт поводом јубилеја, а Софијска општина је донела решење да подигне споменик Вилијаму Глeдстону у Софији.

Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова
По публикацията работи: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пре 80 година пронађена трачка гробница у Казанлаку

"Човек не зна пут до Неба, али га коњ зна", гласи изрека Трачана. Стога су трачке владаре обавезно испраћали у загробни живот заједно са њиховим коњима. Због бројних хумки владара из хеленистичког доба подручје између бугарских градова Казанлака и..

објављено 19.4.24. 10.20

80 година од последњег бомбардовања Софије

На данашњи дан пре 80 година изведено је последње, најжешће бомбардовање Софије у Другом светском рату. Године 1944, у подне 17. априла, 350 америчких бомбардера, у пратњи ловачких авиона „Тандерболт“ и „Мустанг“, изручило је на Софију 2.500 бомби...

објављено 17.4.24. 13.26

Обележавамо Светски дан ваздухопловства и космонаутике

Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин..

објављено 12.4.24. 07.15