У згради са романтичним називом Кућа успомена у граду Габрово на обали реке Јантра у северном делу Старе планине налази се локални Етнографски музеј који представља начин живота мештана у XIX и XX веку. Кустус музеја Катја Моновска дочекује госте у старинској ношњи и служи их кафом и чувеним белим слатком које се кува од шећера. Кућа је подигнута 1835. године, 43 године пре ослобођења Бугарске од турске владавине. У оно доба град Габрово је био међу најпознатијим домаћим занатлијским центима, а овдашњи производи били су познати далеко ван предела царевине.

"1835. године богати локални трговац Алтан Дечко је саградио кућу – почиње своју причу Катја Моновска. После његове смрти, зграда је мењала своју намену. Овде се на почетку налазила школа, касније болница за избеглице после Руско-турског рата из 1877-78. г., затим ту су заседали градски оци, а неко време у кући је радила и амбулаторија. Данас Кућа успомена једна је од културно-историјских знаменитости Габрова, типични образац балканске архитектуре са прекривеним каменим плочама кровом, широким чардаком, белим зидовима пресеченим дрвеним гредама основне конструкције. Улазећи овде као да закорачујеш у неко друго време. Посетиоце очарава дискретни шарм бечког намештаја и лепих предмета из свих крајева света. У ствари, у XIX и почетком XX века овдашњи житељи често су путовали, како би стекли више искуства у пословању и трговини, као и да би се школовали. А наш музеј се зове Кућа успомена јер смо настојали да сачувамо успомену на јединствени бугарски Препород, на живот угледника ондашњег Габрова, локалних индустријалаца и њихових фамилија, на мештане чије су се карактеристичне црте - упорност и храброст - постепено претвориле у симбол успеха целог бугарског народа."

Власник куће Алтан Дечко је стекао своје богатство извозећи чауре свилених буба. И пошто је процес њихове производње био веома тежак, а квалитет – висок, оне су биле изузетно скупе. Легенда казује да је Дечко извозио таљиге чаура, а враћао се са таљигама злата.

"Његови партнери су били чувени европски произвођачи којима је Алтан Дечко током година доказао своју поштеност – наставља своју причу кустос Катја Моновска. Такви су у ствари били и остали трговци из Габрова. Чињеница да у нашем музеју можете видети пуно намештаја и кућних предмета одличног квалитета, доказ је њихових великих прихода. А сви су они били и паметни људи са одличним образовањем, били су трудољубиви и изванредно поштени у послу."

Уосталом, 1835. г. када је завршена изградња Дечковљеве куће у Габрову је отворена и прва новобугарска световна школа која се касније претворила у чувену престижну Априловску гимназију. Економски развој града пропраћен је природном тежњом за адекватним образовањем и напретком. После Ослобођења Габрово је постао један од крупних индустријских центара Бугарске. Појавило се много фабрика за производњу и обраду текстила и коже. Имућне локалне фамилије су радо куповале најновије техничке индустријске изуме и машине, а волеле су и луксузну робу, тако да су се у граду брзо појавили први зидни сат, грамофон, фотоапарат и кинематографски пројектор. И најзанимљивије је да они раде одлично и дан данас.

"Један од наших најстаријих експоната је клавир фирме Бајројт који је припадао једном од двојици Бугара у саставу владе Лењина – Борису Стомањакову, који је пореклом из Габрова – каже Катја Моновска. Имамо и старинску бечку музичку кутију, власништво некадашњег локалног трговца која и данас импресионира посетиоце дивним мелодијама."

Руководство музеја често приређује пригодне концерте и позоришне поставке и у ту сврху наравно користе дотични клавир и једну стару виолину. Овде се често пута организују и изложбе, али најзанимљивији и пуни емоција су сусрети наследника старих габровских фамилија у Кући успомена.

Превод: Александра Ливен