Први предлог за опозив председника Републике у Бугарској није успео

Свега 6 гласова није било доста већини у бугарском парламенту да би се прихватио предлог владајуће партије ГЕРБ за одузимање овлашћења председника Георгија Прванова. Конкретан повод за покретање поступка импичмента било је јавно објављивање стенограма и снимка приватног разговора шефа бугарске државе са вицепремијером и министром финансија Симеоном Дјанковим без његовог знања. Владајућа партија ГЕРБ и део опозиције су у томе уочиле кршење уставних права министра Дјанкова. За предлог да се покрене опозив председника Прванова пред Уставним судом гласало je 155 посланика партије ГЕРБ‚ Плаве коалиције и странке "Атака"‚ али је за усвајање предлога било потребно да гласа 161 посланик. Међутим‚ за подношење захтева Народном собрању прикупљено је више од неопходних гласова /162/ да би ушао у парламентарну процедуру. Посланици опозиционих и бивших владајућих странака – БСП и Покрета за права и слободе‚ гласали су против предлога за опозив. Сходно Уставу Бугарске‚ предлог за опозив председника може покренути најмање 1/4 посланика‚ а парламент га прихваћа уколико га је подржало преко две трећине од укупно 240 посланика. Захтев за опозив није успео због одбијања странке "Ред‚ закон и правда" да гласа у корист предлога у пленарној сали‚ иако је раније подржала покретање поступка импичмента. На тај начин први у Бугарској предлог за опозив председника земље није предат Уставном суду и претворио се у надмудривање аргументима "про" и "контра" Георгија Прванова као оличења јединства нације испреплетеним са партијским пристрасностима и проблемима преброђивања кризе.

"Занимају ме углавном теме везане за економију Бугарске и побољшање животног стандарда‚ благостања и квалитета живота грађана – изјавио је Стојан Мавродијев из партије ГЕРБ. – Та шанса је очигледно промашена последње 4 године због управљања тројне коалиције чији је архитект био Георги Прванов. Влада Бојка Борисова је од претходне власти добила заиста тешко наслеђе. У образложењу предлога за опозив председника наведено је мноштво уставних текстова као што је чл. 32‚ ст. 2 сходно коме је председник Прванов снимио разговор са министром Дјанковим без његове сагласности‚ што представља драстично кршење Устава. То је уосталом само део бројних образложења предлога партије ГЕРБ за опозив. То је свакако недопустиво‚ још више када је у питању незваничан састанак поводом медијских публикација које су узроковале тензије‚ а нису у питању међуинституционални односи везани за разматрање државних пролема. То је последица веома лоше праксе која следи из најгорих традиција репресивног апарата Државне безбедности. Све то начелно ствара ризике за све грађане."

"Политичка оцена шефу државе не би требало да се даје на основу толико гломазног поступка какав је импичмент" – мисли Љутви Местан из Покрета за права и слободе. Ако сваки пут када се не слажемо са једном или другом институцијом намеравамо да јој одузмемо овлашћења, докле ћемо стићи? Наравно да је дебата о уставним овлашћењима председника допустива, али по мени се не сме кренути у поступак импичмента. Ми категорично заступамо мишљење да нема нити уставне, нити законске основаности тог захтева за опозив, иза ове идеје скривају се посве друкчије намере од најављених. Није тражено неповерење председнику републике, већ је тражено поверење влади, која је запала у тешку ситуацију због кризе у којој смо се нашли. Нема горег сценарија од тога да економска криза прерасте у политичку нестабилност. Управљачи су најзаинтересованији за вођење нормалног дијалога међу институцијама у условима кризе. Уместо тога подношењем захтева за импичмент, због кризе у односима председника државе и једног од потпредседника владе, у ту кризу је умешан и парламент."

"Прванов није био на висини захтева" – сматра Мартин Димитров, копредседник Плаве коалиције. Он је био агент Државне безбедности, једне од најрепресивнијих служби комунистичких режима Источне Европе. Битно је то да ће при крају свог другог мандата он добити оцену Народног собрања. Импичмент у Бугарској има нечег заједничког са импичментом у САД. Бил Клинтон је слагао да се није догодило нешто што се у ствари било догодило. По мени је Прванов изрекао много већу лаж, тврдећи да није био сарадник Државне безбедности."

"То је за Бугарску унутарполитичка дебата – каже Андреј Ковачев, посланик Бугарске у Европском парламенту. Постало је јасно да су бугарски посланици подељени на основу свог односа према историји. Левица и десно–центристички оријентисани политичари на различит начин схватају генезу проблема. Леви не признају да су они у највећој мери криви што је сада Бугарска једна од најсиромашнијих земаља ЕУ. И сада се Бугарска опет налази у тешкој економској, социјалној и политичкој ситуацији. Генеза криминала, противзаконитог богаћења потиче из Бугарске социјалистичке партије и њене агентуре. Зато гледано из угла демократије, упркос томе што захтев за опозив председника није успео, свака дебата има свој смисао. Друштву је већ јасно ко је ко у хијерархији, на којој је позицији био пре тога и какве је ставове бранио. Мислим да је добро што је такве дискусије било."

Превеле: Бекријева, Андрејева

Подели

Први предлог за опозив председника Републике у Бугарској није успео

Више из ове категориjе

ГЕРБ: Другог коалиционог уговора са НП-ДБ неће бити

Привремени премијер преузеће и функцију привременог министра спољних послова

Румен Радев очекује да ће чути праве разлоге за предложене промене у Влади

ГЕРБ: Другог коалиционог уговора са НП-ДБ неће бити